Danas je 29. novembar, nekadašnji državni praznik – Dan republike SFRJ, koji su svi narodi slavili i obeležavali svako na svoj način. Odlukom Skupštine Srbije iz 14. novembra 2002. godine ovo praznovanje je ukinuto, a od tada Srbi slave – Sretenje kao svoj dan!

Krajem novembra 1943, u Jajce su stigle delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Na zasedanju, u lokalnom Domu kulture, bilo je prisutno 142 delegata. Predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar.

Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a pročitane su nešto pred ponoć 29. novembra, pa je taj datum uzet kao datum njihovog donošenja. AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije.

Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne Vlade.

Izbegličkoj Vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću tada je zabranjen povratak u zemlju. Doneta je odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je 29. novembar proslavljan kao državni praznik, Dan Republike.

Obeležavanje tog datuma prestalo je sa raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama, osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Izvor: Telegraf.rs