Nešto mi palo na pamet:

A da mi ovde napravimo bolji svet?

Nemoj da te to čudi,

boljem svetu su potrebni bolji ljudi.

Ajde,

ovde gde živimo, baš ovde!

Da bude lepše jutro, podne, veče…

Da samo vreme lepše poteče.

Tamo gde je korov travnjak zasadi.

Tamo gde te mrzi, e tamo poradi.

Tamo gde treba pogledi da se spoje,

neka se spoje…

Tamo gde je zarđalo, dodaj malo boje.

Napiši pesmu!

Ne umeš to?

Pređi na neko drugo delo.

Vreme ne gubi:

pročitaj, odigraj smelo, zagrli, poljubi.

Ne otimaj, daj!

Budi bolji od prethodnog sebe,

tamo gde te nije bilo,

neka sada bude sve od tebe.

Neka žive male oaze!

Oaza po oaza nije fraza – to je raj!

Kamičak po kamičak – mozaik ’’MILINA’’,

Detalj po detalj – celina!

Svet samo na nas čeka,

Pogledaj nebeski svod.

Pa vidi kolika je reka!

Ajde,

graja, vreva, mimohod, izađi, priđi,

prožimaj, igraj, isprovociraj novi let,

iskreiraj preokret.

Ajde ovde da napravimo bolji svet!

Pesma je čitana na Čajanci sa knjigom u Biblioteci u Kostolcu (ogranku NB „Ilija M. Petrović“ Požarevac), 15. decembra 2016. godine.