Svake godine, stotine ljudi širom sveta čitaju knjige o samopomoći, nadajući se da će tako promeniti i poboljšati neke aspekte ličnog i profesionalnog života. Uprkos ogromnom broju takvih knjiga, nema puno istraživanja o njihovom uticaju na ljude koji su ih pročitali.

Šta nauče ljudi koji čitaju knjige o samopomoći? Kako i da li to što nauče utiče na njihove živote i odnose sa drugim ljudima?

Univerzitet u Kalgariju je 2012. godine pokrenuo Self-Help Literature Research Project u okviru kojeg su sakupljeni dokazi za ove tvrdnje kroz razgovore vođene sa 134 ispitanika koji čitaju knjige o samopomoći na temu zdravlja, odnosa s ljudima i karijere. Pošto se u procesu pripreme intervuja nisu pominjale reči kao što su „promena“ ili „tranzicija“, rezultati obezbeđuju dobru osnovu za istraživanje načina na koji odrasli učenici povezuju promene u svom životu sa svojim iskustvima u učenju.

Istraživači su otkrili  da su 53 ispitanika pročitala knjigu o samopomoći koja je ostvarila uticaj na promenu kroz koju prolaze u životu. Najčešće su to bile promene vezane za zdravlje. Dalje, otkrili su i da su učesnici koji su čitali knjige o samopomoći kao odgovor na neku promenu kroz koju prolaze, pokazivali linearnu putanju u procesu učenja umesto nepotpune i nasumične putanje.

69 odsto ispitanika koji prolaze kroz neku promenu u poređenju sa ostalih 48 odsto ispitanika jasno su definisali  svoje  ciljeve u učenju, ishode učenja, kao i akcije koje su preduzeli kao odgovor na čitanje. Uočeno je i da pol bitno utiče na razlike ispitanika i zaključeno je da su i promene i načini za njihovo sprovođenje korisni za one koji žele da bolje razumeju procese neformalnog učenja kod odraslih.

Ispitanici su koristili knjige o samopomoći kao pedagoški izvor u svojoj potrazi za važne ciljeve kao što su: osećati se bolje fizički i emocionalno, imati bolje odnose sa ljuidima i postići bolje uspehe na poslu. Dosta su naučili i uspeli da promene kako u razumevanju sebe samih i svog okruženja, tako i razumevanja specifičnih sfera života: zdravlja, odnosa i karijere. Iako knjige o samopomoći nemaju isključivo pozitivan uticaj na pojedinca i društvo, one su bitan činilac u procesu učenja kod odraslih i naučnici bi trebalo pažljivije da ih razmatraju.

Istraživanje pokazuje da muškarci i žene čitaju ovu vrstu knjiga iz različitih razloga i da se na različite načine vezuju za te knjige, ali i da izvlače i različite pouke iz njih. Žene radije biraju knjige po sopstvenoj volji, žele da uče i izvan onog o čemu čitaju, a takođe su i preduzimljive što se javlja kao posledica čitanja.  Muškarci više biraju knjige vezane za stvaranje uspešne karijere, dok žene radije čitaju knjige o međuljudskim odnosima. Ove razlike u polovima pokazuju duboke političko-ekonomske i kulturne promene i te promene mogu da pomognu u objašnjenju razvoja rodnog, kontinuiranog i visokog obrazovanja kod odraslih u poslednjim decenijama.

Čitanje knjiga o samopomoći se uglavnom posmatra kao jedan od najneoliberalnijih oblika učenja kod odraslih.

Priložena tabela ilustruje dva domena iz oblasti samopomoći sa ciljevima koji su čitaoci sebi postavili i šta su dobili zauzvrat nakon čitanja odgovarajuće literature:

Detaljnije informacije o ovom projektu i njegovim rezultatima mogu se pronaći na sajtu Univerziteta:
https://www.ucalgary.ca/selfhelp/learning