Srpsko-hrvatska stvar posle deklaracije: Čiji je naš jezik?

Deklaracija o zajedničkom jeziku koju su brojni intelektualci proglasili prošle nedelje u Sarajevu podigla je mnogo prašine, iako u suštini konstatuje činjenicu koje smo svi — tj. narodi koji su drugu polovinu 20. veka proveli komunicirajući na srpsko-hrvatskom jeziku — bili svesni, da se „razumemo“. Autori Deklaracije kažu da zajednički jezik ne mora da ima i zajedničko ime. Što nas dovodi u još jedan apsurd: jedna od funkcija jezika i jeste imenovanje pojava, a šta bi onda trebalo da mislimo o tom jednom jeziku koji ne može da imenuje ni sopstvenu pojavu?

Kako bi prosečni srpski cinik reagovao na Deklaraciju o zajedničkom jeziku? Recimo da bi to glasilo ovako: „Sve je to tačno, sve do jedne reči, samo ova deklaracija nije napisana na srpskom jeziku.“

U mnogim analizama raspada Jugoslavije često se kao nulta tačka krvavog razdruživanja isticala utakmica Dinamo — Crvena zvezda na zagrebačkom Maksimiru, ali oni s boljom memorijom sećaju se da su, nažalost, intelektualci bili ti koji su krenuli premijerno s deobama: udruženje književnika se raspalo pre nego što je Zvonimir Boban udario policajca na toj sad već mitskoj utakmici.

Rasprave su se, naravno, doticale i jezika koji je od vezivne tačke južnoslovenskih naroda postao tačka sukoba. Ako je jezik bio jedan od segmenata oko kojeg se počela raspadati bivša Jugoslavija, da li je sad tačka koja nas spaja ili će se sve vratiti u rikverc?

Kada je u pitanju naziv tog zajedničkog jezika, davno je usvojen naziv srpsko-hrvatski i pri tome treba ostati. Bosanski ili bošnjački jezik je izmišljen iz političkih razloga, crnogorski jezik ne postoji

Ivan Klajn, lingvista

Dok su hrvatski predsednik, hrvatski premijer i predsednik HAZU odmah odbacili inicijativu, naši nosioci vlasti — ni reči. Zato što mi nemamo nikakvu kulturnu politiku

Milo Lompar, profesor

Onoga časa kada je jezik izjednačen sa nacijom, započela je politička zloupotreba jezika

Filip David, pisac

Kad uspete da ubedite Bosance, Hrvate, Srbe i Crnogorce da se u stvari ne razumeju, sve drugo postaje mnogo lakše

Vladimir Arsenijević, pisac

Očigledna naučna istina izaziva paniku i odbijanje političkih elita i nacionalista u sve četiri države jer ona ne odgovara aktuelnim politikama koje svoje nacionalne identitete grade preko navodno različitih jezika

Rajka Glušica, profesorka

Izvor: Nedeljnik.rs

Pišu Branko Rosić i Veljko Miladinović

CEO TEKST KOLUMNE U NOVOM NEDELJNIKU OD 6. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET