Прошле године на Трећем програму Радио Београда почело је читање комплетних књижевних дела, а те „аудио књиге” купци могу добити на поклон уз купљена штампана издања. За ову акцију подједнако су заслужни Зоран Хамовић, директор и главни уредник издавачке куће „Клио”, чија издања се за сада читају, Дејан Ђуровић, глумац и спикер, који књиге чита, као и Предраг Шарчевић, главни и одговорни уредник Трећег програма Радио Београда.

– У току прошле године прочитано је шест дела („Отићи ћу једног дана не рекавши све” Жана д’Ормесона, „До сутра” Наташе Апана, „Историја светла” Јана Њемеца, „Керуак, Гинсберг: Изабрана писма”, „Зејнова свадба” Тајиба Салиха, „Уграђивање страха” Руија Зинка), а за ову је планирано исто толико. То што су компакт-дискови за сада бесплатни значи да је у „Клију” књига у штампаном издању и даље на првом месту, јер је за читање, посебно за литерарни доживљај, веома значајно да се прво прочита текст књиге – каже Зоран Хамовић, наглашавајући да за сада само подстичу коришћење снимљеног материјала. У току је и истраживање доживљаја књижевног текста код три врсте читалаца: оних који су књигу пре слушања читали у штампаном издању, оних који су је први пут „прочитали” слушањем и оних који су је читали „електронски” на рачунару.

У почетку је, каже, имао страх да читање књижевних дела неће имати публику, осим оних који су силом прилика усмерени само на ту могућност читања, попут слепих или слабовидих. Показало се, међутим, да има и много оних који слушају овај програм, док раде нешто друго. То може деловати чудно зато што је за читање потребна посебна концентрација, мада белетристика нуди сасвим другачији доживљај књижевног текста, како каже Хамовић, наводећи експерименте када је текст и режиран на одређен начин, музички подвучен или обликован тако да поприма размере уметничког дела, што је онда ново радиофонско остварење.

– Ми нисмо хтели ништа друго осим читања. Хтели смо да се слушалац концентрише искључиво на текст и у том смислу је главни човек ту Дејан Ђуровић који је захваљујући свом дубинском разумевању текста успео да га изнесе на онај начин који је читаоцу потребан – каже Хамовић.

Приметно је, наглашава он, да млади људи немају никакав проблем с читањем електронског текста, а да имају проблем с читањем књига. Њихова концентрација је парцијална, деконцентрисани су, немају однос према целини, него су искључиво усмерени на делове и зато им аудио књига одговара, јер код те врсте „читања” нема инвестирања. Напротив, оно одговара већ разрађеној потрошачкој свести да све треба да им се сервира, да брзо и ефикасно добију одређени садржај, без превеликог сопственог улагања.

– Ово може грубо да звучи, али, нажалост, то је приметно код великог броја младих, што не искључује и постојање оних других који веома озбиљно и фокусирано читају, што је ипак навика коју имају наше генерације – каже Хамовић.

Дејан Ђуровић, као „чувени глас опстанка”, како воли да се шали на сопствени рачун, који је прошле године добио и награду „Радмила Видак” за лепоту говора, већ пет деценија чита на радију разне текстове. Волео би, каже, да овакав програм, који представља подстицај да се више чита, постане потреба.

– Истрениран сам да читам са разумевањем. Док читам, ја то обликујем и на неки начин намећем и свој укус. Кад је реч о техници, текст прочитам неколико пута пре него што читам за радио. Сигурно је да нешто интерпретирам са више душе, али суштина је у томе да текст дође до што више читалаца – каже Дејан Ђуровић, помињући књигу коју управо чита на Трећем програму („Неми пијаниста” ауторке Паоле Каприоло), а коју је дубоко доживео. Осим овог, у току године биће прочитано још пет дела: „Брак из задовољства” (Тахар Бен Желун), „Смртно рањен” (Рафаеле ла Каприја), „Изабел” (Фаридун Заимоглу), „Прве ствари” (Бруно Вијеира Амарал) и „Атентат на Сарајево” (Жорж Перек).

Предраг Шарчевић каже да нема прецизну статистику о слушаности и да реакције слушалаца прате углавном посредством блога, електронске поште, личних контаката, телефонских позива и „лајковања”, на основу чега се може закључити да је овај пројекат наишао на подршку.

– Претпостављам да смо заиста погодили праве ствари. Реч је о пробраном делу од иначе већ доброг уређивачког избора издавачке куће „Клио”, а кад је реч о квалитету реализације не треба имати никакву сумњу, имајући у виду и легендарни глас Дејана Ђуровића, а и тонску традицију Радио Београда – каже Шарчевић, додајући да ће бар половина од шест дела планираних за ову годину бити представљена премијерно, јер ће бити прочитана пре него што штампана издања буду објављена.

Предраг Шарчевић додаје да је и неколико наших аутора одлучило да рукописи њихових још необјављених романа буду најпре прочитани на Трећем програму, као што су и неки други издавачи понудили властите рукописе, што је такође показатељ да је овај пројекат изазвао задовољавајућу пажњу у одређеним круговима.

Аутор: Гордана Поповић

Извор: Политика