Највећом ризницом знања античког света сматра се Александријска библиотека основана у 3. веку, а поред ње, постојало их је још неколико које су се издвојиле у то доба.
После смрти Александра Великог, његов бивши генерал Птоломеј I Сотер је преузео контролу над Египтом. Он је био и оснивач Александријске библиотеке, која је временом постала једна од највећих ризница знања на свету. На самом врхунцу развоја, имала је више од 500.000 папирусних свитака. Иначе, она није била отворена за јавност, већ само за студенте и научнике, а уништавана је у више наврата.
2. Асурбанипалова библиотека
Асурбанипал, некадашњи владар Асирије, основао је најпознатију библиотеку у 7. веку пре нове ере. Позната као Асурбарнипалова библиотека, пронађена је у рушевинама, седам метара испод земље давне 1850. године код старе престонице Ниниве. Имала је више од 22.000 глинених таблица, односно око 2.000 књига, укључујући и чувени “Еп о Гилгамешу“. Већина њих данас се чува у Британском музеју у Лондону.
3. Пергамска библиотека
Остаци ове, једне од најважнијих библиотека древног света, налазе се у Пергаму, на територији данашње Турске. У време свог највећег процвата, током 1. века пре нове ере, имала је око 200.000 свитака (папируса), а налазила се уз храм посвећен богињи Атини. Верује се да је у свом саставу имала четири просторије, од којих је највећа служила за пријеме и састанке. За њу се везује легенда по којој је династија Птоломеја прекинула испоруке папируса намењеног Пергаму, како би успорила његов раст.
4. Библиотеке Трајановог форума
У склопу Трајановог форума, величанственог здања направљеног по наредби цара Трајана, изграђене су две библиотеке – једна за радове на латинском, а једна за оне на грчком језику. Према проценама, у њима се налазило око 20.000 свитака.
5. Вила папируса
Тзв. Вила папируса у Херкуланеуму, позната по збирци древних списа, припадала је тасту Јулија Цезара. Једина је која је преживела од античког доба. После ерупције Везува 79. године, остала је затрпана испод 30 метара вулканског пепела. Откривена је у 18. веку, а већи део њене колекције тек треба да буде дешифрован.
Овај, један од најимпресивнијих објеката у Римском царству, изграђен је око 125. године, а у њему се чувало око 12.000 свитака. Према неким изворима, уништен је у разорном земљотресу који је потресао Ефес 262, а према другим током инвазије Гота исте те године.
7. Кућа мудрости
Оснивање Куће мудрости приписује се Харуну ел Рашиду. Њено седиште било је у Багдаду од 9. до 13. века, а својевремено је поседовала највећу збирку књига на целом свету. Потпуно је уништена 1258. године, након инвазије Монгола. Према легенди, река Тигар је месецима била црна од мастила уништених књига које су бацили у њу.
8. Цариградска библиотека
Цариградска библиотека се сматра последњом великом библиотеком античког света. Основао ју је средином четвртог века Флавије Јулије Констанције, познат као Констанције II. Велике губитке претрпела је због занемаривања и честих пожара, а уништена је 1204. године, током Четвртог крсташког рата.





















Postavi komentar
Comments 0