Javno ja jeste važan deo ličnosti koji ima svoje funkcije: od toga da osoba od drugih zamaskira ono što ne želi da drugi znaju o njoj, do toga da iza njega sakrije svoje spontane reakcije kojima bi mogla da druge uvredi ili dovede u neprijatnu situaciju.

Pored ovih zaštitnih funkcija, javno ja služi da se osoba predstavi drugima na onaj način na koji želi da je drugi dožive. Ukoliko u tome uspe, onda joj ponašanje drugih prema njoj postaje predvidivo.

Pojavom masovnog otvaranja profila na društvenim mrežama, nastao je novi javni prostor u kojem osoba može da živi svoj virtualni život i da zadovoljava svoje socijalne potrebe.

Pojam „virtualno” dolazi od latinskog virtus, što izvorno označava vrlinu, čovečnost, a u prenesenom značenju nešto što ima iste osobine kao nešto drugo, ali što nije to. Drugim rečima, to je nešto što fizički ne postoji, već samo izgleda da postoji zahvaljujući kompjuterskom softveru.

Profil na mreži postaje neka vrsta ličnog izloga u kojem osoba ima punu kontrolu šta će u njega da postavi i tako se predstaviti „prijateljima” u virtuelnoj zajednici.

Ona bira fotografije, komentare i druge sadržaje koji će je predstaviti ne takvu kakva zaista jeste, već takvu kakva želi da bude viđena od drugih. Upravo zbog toga što može da kontroliše mnoge parametre samopredstavljanja, ona to može da radi mnogo uspešnije nego u stvarnom životu.

Kada neko ima mnogo više virtualnih „lajkova” i „prijatelja” nego u stvarnom životu, kada se u virtualnoj zajednici oseća mnogo bolje nego u stvarnoj, taj se udaljava od stvarnog sveta.

Kada neko svoje socijalne potrebe mnogo bolje zadovoljava virtualno, on svoj doživljaj lične vrednosti povezuje sa tim aktivnostima i ima veću potrebu da vreme posvećuje virtualnoj zajednici. U tom slučaju virtualni svet joj postaje neka vrsta zamene za stvarni život i stvarne socijalne odnose, a virtualno ja zamena za stvarno ja, što može da pređe u zavisnost.

Iako u mnogim slučajevima virtualno predstavljanje sebe kao srećnog, socijalno i lično uspešnog, ali i društveno angažovanog, jeste samo kompenzacija za osećanje manje vrednosti u stvarnom ja, postoji i povratna sprega jer virtualno ja „obavezuje” osobu da se u stvarnom životu što više ponaša u skladu sa svojom virtualnom projekcijom sreće i uspeha.

Oni koji se nalaze u procesu formiranja ličnosti su najviše izloženi riziku da njihovo virtualno ja „pojede” njihovo stvarno ja, a to su deca i mladi.