Političke elite koje su vladale Srbima u 20. veku odabirale su rešenja koja su gotovo uništila biološku budućnost srpskog naroda kroz masovno stradanje u ratovima i u pokušajima ostvarenja kolektivističkih ideologija, socijalnih i nacionalnih, koja nisu imala uporište u realnosti.

Ova sumorna konstatacija je okosnica nove studije istoričara dr Koste Nikolića “Jedna izgubljena istorija – Srbija u 20. veku”, koju je objavio “Službeni glasnik”. Ona čitaoca bez ostrašćenosti suočava s prošlošću i iluzijama koje su Srbe koštale više miliona stvarnih i demografskih žrtava.

– Ova knjiga je lament nad životima običnih ljudi. Kako onih koji su umrli tako i nad onima koji se nisu rodili. Kao i nad onima koji su preživeli ceo 20. vek u nedovršenim ideološkim ideokratskim državama. Političke elite država u kojima smo živeli nametnule su putem propagande i podobnih intelektualaca opravdnje svojih postupaka formulom: “Moralo je tako da bude, mi smo podneli žrtve”. Ali nisu ih podneli oni, već običan čovek. Naše vođe su često uvlačile narod u rat, a onda bežale u emigraciju – kaže dr Nikolić za “Novosti”.

On naglašava da istorija nije fatalistička i da pre donošenja bilo koje odluke uvek postoji više mogućnosti, ali da naše političke elite nisu vodile računa o “ljudskoj ceni” svojih ambicija niti su preduzimale mere za oporavak bioloških resursa srpskog naroda. Posledice su demografski uništeno srpsko selo, izbeglice i raseljeni u ratovima, politička i ekonomska emigracija. Tome su svojim ćutanjem ili simbiozom s vlašću doprineli i srpski intelektualci.

* Srpski vojnici u povlačenju 1915.

– Formiran je veliki sloj polupismenih koji su uvereni da su pismeni, a među inteligencijom su odnegovane generacije sumnjivog intelektualnog profila. Došlo je do pobede formalnih kvalifikacija na štetu znanja i stručnosti. Zadatak kritičke inteligencije je da ne podilazi mitskim predstavama i ideološkim matricama. Naučnik ne može da opravdava loše postupke političke elite, jer onda nije naučnik već propagandista. Strašna stradanja kroz koja smo prošli daju opravdanja ovom stavu – izričit je dr Nikolić.

On naglašava da su sve države u kojima su Srbi živeli u 20. veku bile nedovršene i zasnovane su na snažnim ideologijama koje su uglavnom bile izvan uporišta u realnosti. Podseća i da je Kraljevina Jugoslavija utemeljena na načelu “troimenog naroda” iako svi dokumenti iz tog vremena jasno potvrđuju da je hrvatski narod bio protiv ulaska u Jugoslaviju:

* Tito, Čerčil i Idn

– Uprkos tome kralj Aleksandar je 1929. zabranio svaku “plemensku posebnost” i nametnuo ideologiju “integralnog jugoslovenstva“ koja je tvrdila da su Južni Sloveni jedan narod. Komunistička Jugoslavija je bila još tipičniji primer ideokratske države. Ona je prvo nametala ideologiju bratstva i jedinstva, a zatim je napustila zbog davanja prednosti razvoju socijalističkog društvenog poretka. Ovaj pak nije predstavljao stvarnost kakvu jeste, već je kreirao “novi svet” prema sopstvenoj viziji budućnosti, neutemeljenoj u realnosti. Iza nedovršene državnosti stoji i fenomen o kom se retko priča, a to je činjenica da je nedovršena država često privatna ili privatizovana, što smo imali prilike da iskusimo.

Nikolić podseća da je i u epohi Slobodana Miloševića vladala ideologija s tragičnim posledicama.

* Verovali u novi svet

– Ovog puta bila je u pitanju “odbrana nacije” i tad je promovisana ideja o tragediji kao srpskoj sudbini. To je bila zloupotreba herojske vertikale srpskog naroda, zbog koje još uvek ne možemo da se ispetljamo iz posledica ratova i sankcija. Kao ni iz srljanja 1941. i 1999. u ratove protiv najvećih vojnih alijansi u istoriji čovečanstva, sila Osovine i NATO. Zbog odluka naših elita iz 20. veka budućnost jednog naroda s višemilenijumskom istorijom je neizvesna – zaključuje dr Nikolić.

SUOČAVANjE S ISTINOM

Studija Koste Nikolića skreće pažnju na činjenice koje se prenebregavaju u srpskoj istoriografiji bezmalo čitav vek, kaže istoričar Borisav Čeliković, urednik edicije “Veliki rat” u “Službenom glasniku”.

– Ova knjiga je suočavanje s istinom po čemu se izdvaja i uz knjigu profesora Andreja Mitrovića “Srbija u Velikom ratu” je nesumnjivo najtemeljnija i najvažnija. Upravo zbog toga što ne favorizuje bilo koga očekujemo da će izazvati mnogo polemika. Zadatak istoričara je da događaje određuje na osnovu njihovih posledica. Mi smo čitav 20. vek posledice Prvog svetskog rata posmatarali s pozitivne strane, kroz stvaranje jugoslovenske države. Na negativne posledice tog čina se nije obraćala pažnja iako su u suštini bile ključne.

Autor: Kosta Nikolić

Izvor: Večernje novosti