Aleksandar Petrović (Orthodox Celts): Žao mi je, ‘gospodo’, ja ne pristajem da budem ovca

Lažna istorija, lažna sadašnjost i, sva je prilika, lažna budućnost, to je sve što nas čeka, a maske nikako da padnu do kraja iako dobro znamo ko se iza njih krije… Strpljenje je zlata vredna osobina, a sve je ređa, pošto je i život toliko ubrzan da mi se ponekad čini da ćemo da ispadnemo iz voza za XXII vek, kol’ko brzo juri… Ovo je, sa naše strane, konačan literarni obračun sa svim licemerima, prevarantima, lažovima, koji su dobrom delu ovog naroda iščupali dušu i lažnim obećanjima ih pretvorili u ovce…

Sve odane ljubitelje srpske pa i regionalne rok scene pre nekoliko dana razgalila je informacija da su Aca Seltik i ekipa odanih mu Kelta nakon pune decenije diskografskog odsustva konačno kompletirali i objavili dugo iščekivani i željeni novi dugosvirajući materijal. U ovim tmurnim vremenima iskaljanih estetskih vrednosti ponovo je ponosno podignut barjak hrabrih, časnih i nepokolebljivih. Evo Acine priče…

Posle deset godina ste, napokon, izdali dugo najavljivani i očekivani album „Many Mouths Shut“ i to pod okriljem O’Celts Records-a. Uzbuđenje je veliko i zbog jednog i zbog drugog. Posvećivanje muzičara produkciji je normalna stvar, no šta je vas navelo da se baš u ovom trenutku okrenete i tome?

Aca: Nije nama ovo prvi put da se „mešamo“ u produkciju. Sve je, u stvari, došlo iz želje da sopstvenu sudbinu, kao i sudbinu ovog albuma, čvrsto držimo u svojim rukama i da je sami krojimo. A, s druge strane, svo iskustvo koje smo nakupili u prethodnih „iks“ godina na sceni i oko nje je rezultiralo saznanjem da tačno znamo šta želimo da uradimo i da znamo i kako da to uradimo.

Album je objavljen u formi diska i online, no razmišljate li, možda, da album objavite i u povratničkom formatu, odnosno vinilu, koji se, po svemu sudeći, vraća među najreprezentativnije nosače zvuka?

Aca: To je predviđeno i vinil će se pojaviti čim stignemo na red u fabrici. Ja sam stari diskofil i svih ovih godina sam smatrao da nikada nećemo biti kompletan bend dok ne budem u rukama držao ploču. E, pa, sad ćete dobiti ne jednu nego dve: i na crnom vinilu i na zelenom!

Wikipedia:

Ortodoks Kelts (engl. Orthodox Celts) je bend iz Beograda koji izvodi tradicionalnu irsku muziku kombinovanu sa rok elementima. Značajno su uticali na njenu popularizaciju u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.

Osnovani su 1992. a prvi album su izdali 1994. godine. Dok se prvi album sastojao isključivo od standarda irske folk muzike, već od drugog albuma počeli su da uključuju i sopstvene pesme pisane i komponovane u tom stilu.

Skoro svi članovi se deklarišu kao navijači fudbalskog kluba Seltik.

Diskografija: Orthodox Celts (1994), The Celts Strike Again (1997), Green Roses (1999), A Moment Like The Longest Day (2002), One, Two… Five (2007), Many Mouths Shut (2017)

Album deluje mirnije u odnosu na prethodne albume, ali i dalje održava energiju prigodnu za svaku priliku… Pesme se gotovo stapaju jedna sa drugom i uz nekoliko tradicionalnih instrumentala čine divan tok. Da li je bilo nedoumica oko izbora pesama koje će se naći na albumu?

Aca: Ne bih se složio da je album miran, naprotiv. Nikada energičniji nismo bili, konkretniji, ni sa manje nedoumica u bilo kom pogledu, pa i po pitanju izbora pesama. U stvari, ovo je jedan vrlo nemiran album!

Kako je bilo raditi na albumu iz perspektiva i benda, kao celine, ali i iz ugla tebe, kao pojedinca? Šta za vas znači ovaj album?

Aca: Što se mene lično tiče, odužilo se preko svake mere, ali je sve to donelo dobre rezultate. Strpljenje je zlata vredna osobina, a sve je ređa, pošto je i život toliko ubrzan da mi se ponekad čini da ćemo da ispadnemo iz voza za XXII vek, kol’ko brzo juri. E, možda i zato, mi se čini da je ovo album koji nas je naučio da sve što osećamo i imamo potrebu da kažemo, izbacimo iz sebe izbrušeno na najbolji mogući način, bez žurbe, nikako stihijski, a neki bi rekli da je to i dokaz neke vrste zrelosti. Kako god, ovo smo mi danas, sada i ovde!

Omot albuma je radio italijanski umetnik Valter Venturi, najpoznatiji po seriji stripa o Zagoru. Kako je bilo sarađivati sa njim?

Aca: Nikad bolje i nikad lakše nisam sarađivao ni sa kim. I opet se pokazalo da sam u pravu kad tvrdim da su najveće zvezde, koje se osećaju ostvarenima u domenu u kom deluju, u stvari, najbolji ljudi, toliko čvrsto stoje sa obe noge na zemlji, kao stene, da ni najjači uragan ne može da ih pomeri. Tako i Valter, veliki crtač i još veći čovek.

Album se zove „Many Mouths Shut“ – kome ste „zapušlili usta“ ovim albumom?

Aca: Sam naslov albuma je, u stvari, deo stiha iz pesme „One / Milk & Honey“, a u celini glasi: „Many Mouths Shut For The Things To Be Said“. I to je suština cele priče. Mnogima su usta zapušena silom, ali i mnogi sami sebi zapušavaju usta ne želeći da „talasaju“, a ta usta onda ostaju zatvorena za „stvari koje treba da budu izrečene“. Lažna istorija, lažna sadašnjost i, sva je prilika, lažna budućnost, to je sve što nas čeka, a maske nikako da padnu do kraja iako dobro znamo ko se iza njih krije. I svi i dalje ćute! Ovo je, sa naše strane, konačan literarni obračun sa svim licemerima, prevarantima, lažovima, koji su dobrom delu ovog naroda iščupali dušu i lažnim obećanjima ih pretvorili u ovce. Žao mi je, „gospodo“, ja ne pristajem da budem ovca. Ja sam Vuk! I želim vam sve najgore!

Prošlog puta smo pričali o animiranom spotu – šta se s tim desilo?

Aca: Strpljenja, strpljenja… Biće… Vrlo uskoro.

Promocija albuma „Many Mouths Shut“ će biti u Beogradu na dan svetog Patrika, 17. marta…

Aca: Tako je. Ne mogu da kažem da sam veliki fan spajanja koncertnih promocija albuma sa tradicionalnim godišnjim koncertom, za nas centralnim događajem svake sezone i godine, ali, ispalo je tako da je to u ovom trenutku najbolje rešenje. Ali, dobro, utoliko bolje za publiku, dodaćemo još jednu dimenziju i iznećemo i taj veliki koncert na još viši nivo. Idemo dalje, koliko god je moguće. Kao i uvek: The Celts Strike Again!