Монографија, чији је аутор Татјана Њежић, у првом делу, на 130 страна, доноси више од 50 прича и сцена из живота наше велике драмске уметнице. Други део, који обухвата више од 100 страна, садржи казивања о Милени Дравић (Душко Ковачевић, Љубомир Симовић, Радослав Зеленовић, Пуриша Ђорђевић, Дејан Мијач, Јагош Марковић, Горан Паскаљевић, Душан Макавејев, Милан Влајчић…)

Ова раскошно илустрована монографија која почиње причом Милене Дравић о свом детињству, а завршава се избором од тридесетак њених насловних страна у разним штампаним гласилима, својеврсно је сведочанство о уметници која је својим блиставим даром и раскошним опусом оставила дубок траг у култури СФРЈ и Србије.

У образложењу награде „Јоаким Вујић” стајало је: „Глумачко трајање у позоришту, на филму и телевизији, потврдило је особен дар, лепоту и харизму Милене Дравић.

Свестраност њеног глумачког умећа препозната је и високо цењена у различитим жанровима, од најфинијег психолошког нијансирања лика у драми, бравурозне минијатуре и импровизације у комедији, до потресне упечатљивости крупног плана на филмском платну и телевизијском екрану.

Милена Дравић је својом каријером и даром обележила историју нашег глумишта друге половине 20. и почетка 21. века.“