Treće doba, penzionersko vreme, starost, kako god da ga nazivamo ima i svojih lepota uz sve one nevaljalštine (istrošenost, bolest, nemoć, zanemarenost) koje ga prate. Ljudima ostaje bar malo više slobodnog vremena i lične slobode, ukoliko ih zdravlje koliko-toliko posluži. Jedna penzinerska grupa, humanitarna organizacija Udruženje građana „Snaga prijateljstva – Amity“ iz Novog Beograda već godinama, pa i 2015. godine raspisala je konkurs za putopisnu priču (ili pesmu) za ljude trećeg doba (koji su stariji od 60 godina).

Rezultat je, izgleda, bio neočekivano dobar. Na konkurs se javio veliki broj učesnika iz svih krajeva Srbije. Žiri je očigledno imao pune ruke posla i prilično težak zadatak odabrati najbolje radove između 114 prispelih radova na svih pet konkursnih oblasti. Odlučili su se da pored najboljih priča iz svih kategorije, objave i pohvaljene. Tako su nastale dve knjige putopisne proze sa malim začinom poezije. Knjige se mogu naći i slobodno skinuti na sajtu organizatora Amity-yu.org/.

Znam, nisu to vrhunska literarna dela, ali su napisana pismeno, jezički doterano, stilski uglavnom ujednačeno. Njihovi autori, ljudi između 60 i 100 godina su sa dosta iskustva, strpljenja, znanja i mere napravili svoje putopise. A putopisi su iz Srbije, ali i sa svih krajeva sveta. Neki sveži, kao jutarnja rosa, a neki malo odstajali. U njima mnogo lepih sećanja, oštrih i duhovitih zapažanja.

Konkurs je od učesnika zahtevao da napišu: najbolju žensku putopisnu priču, najbolju mušku putopisnu priču, najbolju priču o putovanju po Srbiji, najbolju priču o putovanju u inostranstvo i na kraju najbolju putopisnu pesmu. I, verujte, svaka od ovih oblasti imala je svoje poklonike i učesnike. Po mojoj ličnoj oceni autori su jedino podbacili u poslednjoj disciplini, putopisne pesme su prilično skromnog dometa, sve ostalo se može sa uživanjem čitati. Čak su samo nijanse pobeđivale između nagrađenih i pohvaljenih putopisnih tekstova.

Moto da „nisu bitne godine našeg života, već je bitno kakav život živimo u godinama koje imamo“ pokazao je da poštovani učesnici trećeg doba žive itekako bogat život, stižu tamo gde nisu mogli da stignu dok bejahu radni ljudi, a svojim putovanjima pristupaju sa odgovarajućom pripremom kako bi mogli da svestrano uživaju u onome što vide. Kada se ne može daleko, onda se uživanje može naći i u popodvenoj šetnji kroz svoj kvart. No, neko stigne da prošeta i stotinama kilometara putem svile ili da upozna Keniju, Skandinaviju ili tropska ostrva. Prema džepu, interesovanju i zdravstvenim mogućnostima.

Skinite knjigu pa pročitajte što vas bude privuklo. Nećete se pokajati. A možete učestvovati i u ovogodišnjem konkursu pod već pomenutim uslovima.

S poštovanjem,

Dimitrije Janičić

P.S. – Tekst Dimitrija Janičića se nalazi na stranama 69-73.