U jednom selu postojao je učitelj kojeg su svi poštovali i pitali ga za sve što bi uradii. Jednog dana došao mu je jedan čovek:
– Imam ženu i petoro dece. Svi galame, vrište, urlaju, ne može se živeti od njih!

– Učinićeš sve, ali baš sve, što ti kažem?
– Da. Samo pomagajte, molim vas!
– Dobro. Imaš stoku?
– Da. Sve i stoku i živinu…  i sve.
– Lepo. Uvedi ih sve u kuću. I stoku i živinu, sve uvedi u kuću, a posle nedelju dana dođi da popričamo.

Čovek odlazi zbunjen, ali rešen da posluša.

Posle nedelju dana čovek dolazi kod učitelja.
– Šta je ovo, učitelju. Sad je tek nesnosna galama. A o izmetu i smradu da ne govorim…
– Dobro, samo polako. Izvedi svu stoku i živinu iz kuće, neka ostane samo porodica. Dođi posle nedelju dana da popričamo.
Posle nedelju dana čovek opet dolazi kod učitelja.
– Uh, kakva milina. Jeste da deca galame, viču… ali posle onoga…
– E vidiš, sinko. – reče mu učitelj – Ja sam dugo patio što nemam cipele, sve dok jednog dana nisam naišao na čoveka bez nogu.

Izvor:

Izreke-citati.com