Gretna Grin je verovatno najromantičnije mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu, a i šire. Istorija romantike i tradicije škotskog venčanja, sačuvala je svoj identitet i nije se asimilovala sa britanskim zakonima. Naravno, to je malo čudo za Škotsku.

Selo je postalo popularno za „brze brakove“ kada je Zakon o Braku Lorda Hardvika 1754. godine stupio na snagu u Engleskoj.

Prema njegovom zakonu, svaka mlada osoba stara dvadeset jednu godinu može stupiti u brak sa partnerom izabranim po svojoj volji, bez pristanka roditelja ili staratelja. Takođe je utvrđeno da je venčanje javna ceremonija, opunomoćena od strane crkve. Zakon se strogo primenjivao i svaki sveštenik koji bi ga kršio, bio bi osuđivan.

Zakon je promenio običaje u Engleskoj i Velsu, ali ne i u Škotskoj, gde su se ljudi venčavali sa petnaest, četrnaest, pa čak i dvanaest godina bez pristanka roditelja. Bilo je potrebno samo da njihovi roditelji nisu u rodbinskim odnosima i da nisu već u braku. S obzirom na to, ljudi (ili deca) mogli su da rade šta žele.

Javna ceremonija nije bila neophodna i bračni ugovori su se pravili kad god je par želeo, sa ili bez prisustva svedoka. Ceremonija je bila jednostavna: „Jeste li sposobni za brak? Da; Jeste li slobodni da se venčate? Da; Sada ste venčani“.

Sa novim Zakonom o Braku, u toku 1770. godine izgrađen je novi put koji je povezivao Englesku i Škotsku i prolazio je baš pored sela Gretna Grin, koje se nalazi na škotskoj granici. Tako su engleski parovi koji su želeli da stupe u brak, lako mogli da stignu u Gretnu Grin. Selo je postalo destinacija za parove koji su želeli da se venčaju, a novi put ga je učinio lako dostupnim.

Za razliku od Škota kojima nije bilo važno, Englezi su više voleli da neko iz vlasti nadgleda ceremoniju, kao što nalaže engleska tradicija.

Osoba koja je najčešće nadgledala ovakve događaje, bio je seoski kovač. Radio je u Staroj kovačkoj radionici u Gretni Grin, sagrađenoj oko 1712. godine, koja je i postala omiljeno mesto za venčanja. Radionica je deo škotskog folklora i danas je turističko obeležje, otvoreno za posetioce 1887. godine.

Prema škotskom Zakonu, „neregularni brakovi“ bili su regularni ako su sklopljeni pred dva svedoka – jednostavan događaj koji je mogao voditi bilo ko. Tako su kovači u Gretni postali poznati kao „sveštenici nakovnja“, što je kulminiralo sa Ričardom Renisonom, koji je sklopio 5147 brakova.

Zabranjene romanse i brzi brakovi su popularizovani u romanima tog toba, na primer roman „Gordost i predrasuda“ od Džejn Ostin. Lidija Benet beži sa Džordžom Vikamom i ostavlja poruku da nameravaju da odu u Gretnu Grin, a kasnije su ih našli u Londonu. Gretna Grin se pominje u mnogo knjiga i filmova.

Izvor:

Thevintagenews.com

Prevela sa engleskog Nevena Vuksanović iz Kostolca