Бојана Субашић је за Танјуг рекла да се истраживање које је урадила са колегиницом односи на 2015. годину, те да је ово трећи пут у протеклих пет година да се такво истраживање спроводи.

„Имамо стабилну публику у култури. Они који воле и посећују догађаје из културе чине то исто и 2010. године и 2015. године. То је читавих 17 процената од укупног броја становништва”, казала је Субашић.

Она каже и да пасивну публику чини 30 одсто грађана Србије, те да на њих треба усмерити сву анимацију.

Ред испред ЈДП-а када су цене карата биле смањене на 200 динара (Фото Танјуг/Н.Ј.) 

Када упоредимо наша истраживања са сличним истраживањима Еуробарометра видимо да се наши грађани понашају као просечни житељи ЕУ, што важи за посету позориштима, одлазак у библиотеку… – наводи Субашић.

Далеко су лошији утисци кад је реч о посети балетским представама и опери.

Ту разлог није незаинтересованост грађана, већ непостојање инфраструктуре и то нарочито у руралним срединама, каже Субашић, а Богдана Опачић истиче да у Србији готово 40 одсто грађана нити има жељу да посећује културне догађаје нити их посећује.

Зато, уверена је, треба да се ради на томе да се грађани заинтересују за културне догађаје и то пре свега треба да чине образовне установе, туристичке заједнице и удружења грађана, наравно, заједно с установама културе.

За њу је, каже, интресантан податак да грађани Србије читају колико и просечни житељи Европске Уније

„Чак 60 одсто грађана Србије је у протеклих годину дана прочитало барем једну књигу, а четвртина је прочитала и до три књиге. Жене су више заинтересоване за садржаје из културе, а затим млади и високообразовани грађани. Најстарији имају жељу и вољу али не посећују довољно”, казала је Опачић

Телевизију, међутим, како наводи, гледа готово 93 одсто грађана Србије и то највише филмове, политичке и информативне емисије и квизове. Емисије из културе гледа 45 процената грађана.

Извор:

Политика.рс