Luiza Mej Alkot odrasla je u Bostonu i Konkordu, kao ćerka Brosona Alkota. Kao vatreni abilicionista, bila je dobrovoljna bolničarka u Američkom građanskom ratu. Tokom tog perioda je obolela od tifusa koji joj je trajno narušio zdravlje, ali se istovremeno počela baviti pisanjem kako bi pomogla majci i sestrama. Prvo značajno delo koje je objavila je sažeto od pisama, pod nazivom „Bolničke crtice“.

Uspeh autobiografskog dela Male Žene iz 1868-69 omogućio joj je lagodan život. Ostala njena dela su „Dobre žene“, „Mali muškarci“ i „Džoini dečaci“ koji se zasnivajju na njenim pedagoškim iskustvima. Pisala je pod raznim pseudonimima, a svoje ime je počela da koristi tek kad se ozbiljno posvetila pisanju. Umrla je u Bostonu 1888. godine.