Delić života Stojana Stiva Tešića (1942-1996), Užičani ovih dana mogu rekonstruisati na izložbi „Užičanin iz Amerike“. Postavku panoa i fotografija u Narodnoj biblioteci priredile su Gordana Bacotić, Biljana Ristović i Dušica Murić.

Za ocem emigrantom, Tešić u Ameriku stiže 1956. godine. Ostale su zabeležene njegove reči: Svake nedelje slušali smo radio-emisiju posvećenu iseljenicima iz Srbije, počinjala je pesmom „Tamo daleko“. Otac je, tada, uvek plakao“.

Kao uspešan rvač i biciklista dobija dve stipendije, diplomira rusku književnost, magistrira na Kolumbija univerzitetu, doktorira, ali umesto sigurne profesorske plate, bira da živi od pisanja.

Prvo se na Of Brodveju pojavila njegova drama „Stolari“, do danas kultna, iste sezone kao i komad još jednog velikana, Sema Šeparda. Usledilo je finale američkog sna: za scenario filma „Četiri mangupa“ 1980. godine Tole iz Užica – dobija Oskar. Nagradu za najbolji scenario tada su „jurili“ i Vudi Alen („Menhetn“) i Džejms Bridžis („Kineski sindrom“)…

Tokom raspada Jugoslavije, govorio je „Njujork tajmsu“ istinu o reci izbeglica koja je preplavila Beograd. Bez obzira na slavu merenu velikim holivudskim aršinima, njegove vapaje nisu objavljivali…

Tešić je preminuo u Sidneju, u Novoj Škotskoj u Kanadi 1. jula 1996. godine.

Iza Tešića ostale su drame „Gajeći zver“, „Umetnost i dokolica“, „Stolari“, „Ulica Divižn“, „Na otvorenom putu“, „Brzina tame“, romani „Karu“, Summer crossing… Njegove drame su i danas na repertoaru najboljih anglofonih pozorišta. Među filmovima za koje je pisao scenarija, kritičari izdvajaju „Četiri mangupa“, „Četiri prijatelja“, „Svedok“, „Svet po Garpu“, „Eleni“… „Novosti“ su 10. oktobra 2012. godine u Vidovdanskoj, ulici njegovog detinjstva, postavile bronzanu spomen-ploču koja Ere podseća na zaboravljenog autora.