Biblioteke nisu „groblje umova“, kako ih je u svojim „Mislima“ nazvao naš nacionalni filozof Božidar Knežević. U nekadašnjoj učmaloj Srbiji, on je biblioteke doživljavao kao svetilište kulture i znanja, a Jovan Skerlić je poredio Kneževića sa Vavelom ili Paskalom, želeći da ga istakne kao humanog predstavnika naše filozofske misli. Knežević je znao da su biblioteke svetionici znanja i saznanja, iz kojih polazi snaga i kultura jednog naroda, nacije, dakle njenih „malih“ i „velikih“ ljudi.

 

Velika je stvar kada pročitamo u novinama ili čujemo preko medija da biblioteke u Srbiji svake godine dobijaju određenu sumu novca da bi na otkupu knjiga uvećale svoj fond i ponudile čitaocima nova i sveža dela srpske i svetske literature. Ipak, odvojeni novac od Ministarstva za kulturu je upućen bibliotekama kao da se neracionalno koristi. Bilo da biblioteke ne kupuju kapitalna izdanja (mada ih izdavači i ne štampaju), bilo da bibiliotekari ne biraju kvalitetne knjige, rekli bismo da se politika otkupa knjiga ne odvija korisno. Autori brojnih knjiga koji dospevaju iz otkupa u biblioteke uglavnom su novinari, voditelji, medijske ličnosti, starlete, blogeri – ili političari koji pišu svoje feljtonske memoare, pa ih čitaoci uzimaju na čitanje kao lektiru vrednu pažnje zapostavljajući tako trajna, klasična i proverena dela svetske i naše literature. Ovakve knjige naše izdavačke kuće objavljuju finansiranjem od samih autora ili sponzora, pa se zato takva knjiga često nalazi u rukama čitalačke publike svih uzrasta.

Ovde prizivamo i činjenicu da bibliotekari možda nisu dovoljno obrazovani niti imaju vremena da se bave biranjem vrednih umetničkih dela. Ako se „ne opametimo i ne podvrgnemo izdavačku politiku promenama kupovina i prezentacija knjige čitaocima“ – kaže direktorka „Službenog glasnika“ Jelena Trivan – u kulturnoj svesti čitalaca ostaće zanavek „samo knjige starleta“.

Dr Voja Marjanović, profesor i esejista

Izvor:

Večernje novosti