Крушевац – Видовданска награда, најзначајније признање које додељује Скупштина града Крушевца, ове године припала је књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић, рођеној Крушевљанки. Награда јој је, према образложењу стручне комисије, додељена за изузетан допринос развоју културе. Прексиноћ на свечаној седници награду српској списатељици уручила је Јасмина Палуровић, председница Скупштине града Крушевца.

У слову захвалности на додељеном признању, Љиљана Ђуровић Хабјановић говорила је о значају Видовдана:

– Славећи Видовдан, ми не славимо смрт и погибију, ми не славимо пораз и страдање, како нам кажу неуки и злонамерни. Славећи Видовдан, ми славимо патриотизам, слободољубље и живот вечни. Славећи Видовдан, ми славимо Светог кнеза Лазара и косовске мученике који су знали да не вреди човеку да задобије читав свет ако души својој науди. Славећи Видовдан, ми славимо Светосавље које као златна нит спаја земаљску и небеску Србију. Књижевница је подсетила да славећи Видовдан, славимо и кнегињу Милицу, која је, после Косовске битке, „добила позив да се са децом склони у Дубровник и да поживи лагодно у граду благе климе и веселих људи”, али  је одлучила да остане у Србији и брани оно што има, вером, мудрошћу и жртвом.

На наше питање колики је утицај њеног завичаја – Крушевца, где је завршила основну школу и Гимназију– и његове богате историје на њену књижевност, списатељица је одговорила:

– Завичај је нешто што је нераскидиво везано за наше биће и нешто од чега и ако бисмо желели, не бисмо могли да се одвојимо. Ја не желим да се одвојим од свог завичаја. Дакле, што се тиче значаја Крушевца за моју књижевност, ја сам написала четрнаест  романа. У десет је место дешавања Крушевац. Овај град је врло присутан у мом раду. Као најзначајнији допринос мог дела Крушевцу је роман „Игра анђела”, који говори о животу кнегиње Милице. Раде Станковић.

Извор:

Политика