Institut Servantes pripremio je niz aktivnosti u naredna dva meseca povodom 400 godina od smrti književnika Migela de Servantesa (1547-1616). Program će obuhvatiti predavanja, izložbe, filmske projekcije, debate, a biće realizovan u saradnji sa Univerztitetom u Beogradu, Univerzitetskom bibliotekom, Katedrom za iberijske studije, Kolarčevom zadužbinom i Muzejom Jugoslovenske kinoteke. Servantes je često ostajao u senci svog velikog književnog stvaralaštva i figure Don Kihota, te Institut koji nosi ime velikog književnika želi ovim programom da upozna publiku sa neobičnim životnim putem i radom pisca.

U Kolarčevoj zadužbini već je počeo ciklus predavanja o životu i delu Migela de Servantesa koja drži profesorka Jasna Stojanovića sa Katedre za iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu.

Inače, Kolarčeva zadužbina je izdavač prvog prevoda „Don Kihota“ na srpski jezik 1895. godine, podseća Institut.

Od 12. aprila do 25. maja u biblioteci „Hose Jero“ Instituta Servantes biće postavljena izložba posvećena Servantesovom delu, sa ciljem da se detaljnije predstavi kako piščevo stvaralaštvo, tako i ostali aspekti njegovog života u Španiji u 16. veku, kao i uticaj i značaj koji i danas ima.

Izložba obuhvata prevode Servantesovih dela na srpski jezik, retka izdanja, filmove, audio-knjige, stripove i knjige za decu.

Filmski ciklus „U poseti Servantesu“ biće održan od 18. aprila do 13. maja u Muzeju Kinoteke i Institutu Servantes, a težnja organizatora je da kroz igrana i dokumentarna ostvarenja rasvetle misteriju koja okružuju velikog književnika, ali i da pokažu važnost koju je savremena kinematografija ukazala piščevoj biografiji.

Publika će imati priliku da pogleda i TV seriju „Servantesov život“ , Alfonsa Ungrije iz 1980/1981. godine.Od 21. aprila do 16. juna u Institutu biće postavljena izložba ilustracija „Migel u Servantesu. Pozornica čudesa“, koja spaja dve španske umetničke discipline sa najvećim potencijalom – književnost i grafički dizajn.

Ovaj projekat predstavlja grafičko oživljavanje „Pozornice čudesa“, jedne od osam Servantesovih međuigri objavljenih 1615, putem kojih je pisac predstavioa svoju verziju orijentalne priče u kojoj društveni status zavisi od nečije spoljašnosti, čak i kada je ona odraz najvećeg neznanja.

Zadatak da ilustruju ove tekstove dobili su David Rubin, koji je oživeo likove iz „Pozornice čudesa“ i Migelanćo Prado, koji je ilustrovao samog pisca i njegov životni put prikazujući retko dostupne podatke iz njegove biografije.

U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ 21. aprila biće otvorena izložba „Kihot na celuloidnoj traci“, koja obuhvata plakate za različite filmske adaptacije „Don Kihota“ – od Pabstove verzije iz 1933, pa do 2002. i ostvarenja Manuela Gutijeresa Aragona „Vitez Don Kihot“.

Odabir izloženih plakata je rezultat intenzivnog rada i pretrage Enrikea Kamaća po nacionalnim i internacionalnim kinotekama.

Na Svetski dan knjige 23. aprila, Cirkusfera će održati ulični performans u Don Kihotovskom maniru.

Početak performansa biće na Trgu Republike odakle će Don Kihot krenuti u svoje avanture beogradskim ulicama.

Kombinacijom savremenog cirkusa i uličnog teatra, ovi umetnici će pokušati da na njima svojstven način publici prikažu odnose između Don Kihota, Sanča Panse, Dulsineje i vetrenjača, povlačeći paralele između sveta i vremena Servantesovih junaka i modernog doba.

Izvor:

Rtv.rs