Delfa Ivanić, osnivač Kola srpskih sestara, nosilac najvišeg ordena Crvenog krsta, bolničarka, rodoljub. Prva žena farmaceut kod nas, borila se za pravdu na najkrvavijim ratištima, kao i na evropskim dvorovima.

PORTRET lepe žene čulnih usana i tužnih krupnih očiju iz tridesetih godina prošlog veka i svežanj papira u arhivu SANU, decenijama je bilo jedino svedočanstvo o zaboravljenoj srpskoj heroini Delfi Ivanić. Prva žena farmaceut u Srbiji, obrazovanje je stekla u Švajcarskoj, osnovala je Kolo srpskih sestara, a bila je i borac za ženska prava, prosvetar, novinar, požrtvovana bolničarka na najkrvavijim ratištima na Balkanu.

I u ratu i u miru bila je dama za koju su vrata svih evropskih dvorova bila otvorena. Posle Drugog svetskog rata, komunističke vlasti su pokušale da izbrišu sve tragove, čak i sećanje na ovu izuzetnu ženu, tvorca Kola srpskih setara – najznačajnije ženske humanitarne, prosvetne i rodoljubive organizacije, koja je ikada postojala u Srbiji. Ideologija je presudila ženi, koja je nosilac najvišeg međunarodnog humanitarnog odlikovanja Crvenog krsta „Florens Najtingejl“.
Tek nedavno, koprenu sa njenog lika skinula je istoričar dr Jasmina Milanović, urednik u Zavodu za udžbenike. Posle sedam decenija oživele su uspomene na ćerku vojvode iz Bosansko-hercegovačkog ustanaka Ivana Musića. Devojčica je rano ostala bez oca i majke Cvije Vukasović, odgajio je gradonačelnik Beograda i veliki dobrotvor Mihailo Bogićević sa suprugom Katarinom. Po završetku Više ženske škole, poočim je šalje u Ženevu da studira hemiju. Posle njegove smrti 1899. Delfa prekida studije, vraća se u zemlju i odlazi u Staru Srbiju da prosvećuje Srbe pod Turcima. Predavala je francuski jezik i biologiju u srpskoj Višoj ženskoj školi u Skoplju, gde je upoznala konzula Ivana Ivanića, za koga se 1901. udala.

PRVO OBDANIŠTE U BEOGRADU
Srbi su krajem 19. veka veoma uvažavali žene, za razliku od mnogih evropskih zemalja gde su bila samo „roba“. – Mi nemamo dobru predstavu o srpskom društvu, o tome se ćuti ili predstavlja na najgori način. O odnosu prema ženama u Srbiji govori činjenica da je Katarina Milovuk još 1900. poslala zahtev kralju Aleksandru Obrenoviću da dozvoli ženama da glasaju, isti zahtev upućen je i Senatu Kraljevine Srbije. U Londonu je tek 1904. godine osnovana Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa. Dakle, Srbija je bila veoma napredno društvo, patrijarhalno, ali ne i nazadno. Srpkinje su se borile za poboljšanje položaja, porodicu i obrazovanje. Kolo srpskih sestara je 1912. osnovalo prvo obdanište u Beogradu za žene radnice, koje se zvalo „Čuvalište Svete Jelene“ – ističe dr Jasmina Milanović.

Posle majskog prevrata 1903, diplomate Ivanići opozvani su u Beograd. Posle propasti Ilindenskog ustanka u Makedoniji, usledili su strašni pogromi nad Srbima, pa ova dama odlazi kod prijateljice, slikarke Nadežde Petrović i nagovara je da naprave humanitarno i patriotsko žensko udruženje.- Nadežda je s Delfom osnovala Kolo srpskih sestara, na osnivačkoj skupštini u Kolarcu bilo je čak 3.000 žena – kaže naša sagovornica.

– Cilj je bio da se pomogne Srbima van Srbije, a ne vez i kukičanje, kako je kasnije fabrikovano da bi se ovom društvu oduzelo na značaju. Te žene su znale i da šiju jer su brinule o porodici, ali su bile i obrazovane, lečile, organizovale pomoć – navodi dr Jasmina Milanović.Prva akcija Kola bila je nošenje pomoći srpskim stradalnicima u Makedoniji. Nadežda Petrović i Milica Dobrić, potpredsednice društva, 1903. godine nose hranu i odeću u srpske zbegove na planini Kozjak, uprkos ogromnim opasnostima. Delfa odlazi sa suprugom u Carigrad, gde uređuju „Carigradski glasnik“, jedino glasilo na srpskom jeziku za dva miliona Srba koji su živeli na teritoriji Osmanskog carstva. Po povratku u zmelju, Delfa insistira na otvaranju bolnice Kola srpskih sestara. Društvo od 1906. godine organizuje tromesečne kurseve u Prvoj hirurškoj bolnici Vojislava Subotića.

– Zahvaljujući ovim kursevima Srbija je imala više od 300 obučenih bolničarki na početku Balkanskih ratova. Početkom 1912. Bolnica Kola srpskih sestara je postala četvrta rezervna bolnica.Kroz bolnicu u današnjoj staroj zgradi škole „Vladislav Ribnikar“ prošlo je skoro 1.000 ranjenika, a samo su trojica preminula, što govori o dobroj organizaciji i brizi. Delfa sa suprugom 1913. odlazi na ratište u Albaniju, a u Lješu zatiče apokaliptične slike. Nije bilo nijedne bolnice, iako je bilo mnogo ranjenika. Epidemije su harale, a Delfa je brzo organizovala bolnice.

Ivan Ivanić premešten je za načelnika okruga u Draču, gde su bile još veće strahote. Delfa i tu formira bolnicu za najteže bolesnike, brinući o njima dobija tifus. Suprug je vodi na Krf gde se jedva zalečila. Kad je izbio Drugi balkanski rat, nedovoljno oporavljena vraća se u Beograd i odlazi u Savamalsku bolnicu, koju je osnovala ledi Pedžet. Rad je bio strahovito naporan i ona ponovo oboljeva, ali tek po okončanju rata sa Ivanićem, kome je zdravlje takođe narušeno, odlazi u Nemačku na banjski oporavak.

– Tamo ih zatiče početak Prvog svetskog rata, vraćajući se u Srbiju preko Italije i Grčke, u Skoplju ih dočekuje lekarska misija koju je okupila ledi Pedžet sa više od 50 članova. Zahvaljujući Delfi ponovo je formirana bolnica. Ona insistira da ostanu tu, povlačila se sa vojskom i narodom do albanske obale – opisuje dr Jasmina Milanović.Posle albanske golgote, odlazi u Italiju i pokreće novu spasilačku akciju, pošto je saznala da srpski zarobljenici u logorima u Nemačkoj i Austrougarskoj masovno umiru od gladi, jer im niko ne šalje pakete.

– Delfa je organizovala srpske žene u Parizu, Ženevi i Nici da prikupljaju sredstva za pakete i animira francusku vladu, koja je zbog nje preuzela obavezu da ih šalje zarobljenicima. Ti paketi su spasli hiljade srpskih života – naglašava Milanovićeva.Ubrzo po okončanju rata, Ivan umire, a Delfa se posvećuje humanitarnom radu u Kolu srpskih sestara i pomoći ratnicima i njihovim porodicama.

Širom Evrope drži predavanja, a u Londonu joj je domaćin bio budući premijer Čemberlen. Naša dama se kretala u svetu elite i krunisanih glava sigurno kao kroz bojna polja Balkana. Kao književnik i publicista organizuje sakupljanje sredstava za podizanje Doma Kola srpskih sestara u Beogradu, sa internatom za studentkinje. Ove zgrade su komunističke vlasti konfiskovale i nikad im nisu vratile pravu namenu.

HAPSI JE GESTAPO, PA KOMUNISTI

– U okupaciji, Kolo je radilo u vrlo teškim uslovima, pružalo je prvo utočište izbeglicama iz NDH i Slovenije. Nemačke vlasti su tražile 1942. da sarađuju, ali Delfin odgovor je bio: „Ne“! Ona je ekspresno uhapšena. Bila je ponižavana i mučena, tek na isistiranje Jaše Prodanovića prebačena je u bolnicu.Posle 20-ak dana Nemci su je pustili iz zatvora zbog lošeg zdravlja. Gestapo je ponovo uhapsio u februaru 1944, kao pripadnicu Ravnogorskog pokreta u Beogradu, a kad su partizani ušli u prestonicu, hapse je kao protivnika komunista.- Ponovo je uhapšena posle njenog otvorenog pisma Prezidijumu Jugoslavije u kome nudi svoju glavu u zamenu za Mihailovićevu. Ona nove vlasti poziva da pokažu velikodušnost pravog pobednika i pomiluju Dražu Mihailovića. Delfa nudi da je streljaju umesto njega, samo da ne izazivaju dalji razdor u srpskom narodu. Kad je oslobođena, potpuno se povukla iz javnog života. Umrla je zaboravljena od svih 1972. godine – otkriva dr Jasmina Milanović.

Izvor:

Novosti