Februar najčešće ima 28 dana, osim kada je prestupna godina i tada ih ima 29. Zašto je to tako? Krivi su stari Rimljani. Iako su zapisi o rimskom kalendaru retki i nedorečeni, legenda kaže da je prvi rimski kralj Romul osmislio 10-mesečni lunarni kalendar koji je počinjao za vreme prolećne ravnodnevnice u martu, a završavao se u decembru. Nije potpuno jasno da li su postojali zvanični meseci između decembra i marta, ali je izvesnije da su izostavljeni jer zimsko vreme nije bilo važno za žetvu.

Drugi rimski kralj, Numa Pompilije je odlučio da napravi nešto tačniji kalendar i sinhronizuje ga sa pravom lunarnom godinom, koja traje 354 dana. Dodao je dva meseca, januar i februar u koje je dodao nove dane.

Novi meseci imali su po 28 dana, ali to kralju nije odgovaralo jer se u to vreme verovalo da parni brojevi donose peh. Zato je januaru dodao još jedan dan, pa je godina trajala neparnih 355 dana. Niko zapravo ne zna zašto je februar ostao na broju od 28 dana.

To je možda u vezi sa činjenicom da su Rimljani poštovali smrt i u februaru su izvodili obrede čišćenja.

Kalendar od 355 dana nije mogao da ostane sinhonizovan s godišnjim dobima jer nije bio usklađen s vremenom koje je Zemlji potrebno da obiđe sunce.

Zato je svakih par godina posle 23. februara umetnut dodatni mesec.

Oko 45. godine pre nove ere, Gaj Julije Cezar je odlučio da reši problem i zadužio je stručnjaka da stavi na stranu lunarno poreklo rimskog kalendara i napravi ga po uzoru na egipatski.

Cezar je dodao 10 dana kalendaru i dodatni dan u februaru svake četiri godine. Posle toga godina je u proseku trajala 365,25 dana što je vrlo blizu stvarnoj prosečnoj dužini od 365.2425 dana.

Prema gregorijanskom kalendaru koji se koristi skoro u celom svetu, postoje „obične“ i prestupne godine. Obična godina ima 365 dana, dok prestupna ima jedan dan više, i to baš 29. februara.

Prestupna godina se javlja svake četiri godine zbog toga da bi se kalendarska godina lakše uskladila sa solarnom, odnosno vremenom koje je potrebno da Zemlja završi svoj put oko Sunca. Za to putovanje joj je potrebno oko 365 i jedna četvrtina dana. Solarna godina traje oko 11 minuta manje od 365 i jedne četvrtine dana, pa se pomoću umetanja dodatnog dana u kalendarsku godinu ona prilagođava kalendarskoj godini.

Izvor:

24sata