Лао Це – оснивач Таоизма
Лао Це је био велики филозоф, мислилац, едукатор и оснивач Тао – мисаоне школе у древној Кини. Његово право име није Лао Це, али из почасти су мудраца звали стари учитељ. Тачан датум рођења Лао Цеа је непознат. У предањима има пуно разлика о томе али научници стављају његов рођендан између 600 и 300 п.н.е. Лао Це-у се приписује писање „Тао Те Ђинг-а“– штива за Тао-школу, књигe Пута и Врлина. „Дао“, често се пише и као „Тао“ дословно значи „Пут“, „Велика бесконачност“ или „Тајна универзума“

Лао Це-ови мудри савети су привукли следбенике, али је он одбио да остави своје идеје у писаној форми. Веровао је да се писане речи могу компресовати у формалне доктрине. Лао Це је желео да његова филозофија остане природан начин како живети живот у доброти, смирености и поштовању. Он не прописује круте кодексе понашања. Веровао је да лично понашање треба да буде регулисано инстинктом и савешћу.
Таоизам сматра да је универзум врло, врло једноставан, далеко од комплексне мреже испреплетене догађајима. Сви облици материје и бића су само манифестације Јин-а (женског космичког елемента) и Јанг-а (мушког космичког елемента) окруженог са Чи (енергијом).
Лао Це је веровао да је људски живот, као и све друго у универзуму стално под утицајем спољашњих сила. Веровао је да је „једноставност“ кључ за истину и слободу. Подстицао је своје следбенике да поштују и теже да разумеју законе природе, да развију интуицију и изграде личну моћ и да користи ту моћ да воде живот са саосећањем и без силе.
Легенда каже да је на крају Лао Це поставши ожалошћен због злих страна човечанства кренуо у пустињу на биволу, остављајући иза себе цивилизацију. Када је стигао на последњој одбрамбеној капији Великог кинеског зида, он је пристао на шољу чаја са вратаром. Вратар је био толико запањен мудрошћу Лао Цеа да га је замолио да запише пар откровења за потомство. Лао Це је дохватио четкицу и набацао је неколико крајње истине пре одласка на пут.

Резултат је било дело са 5.000 речи филозофских песама писаних стиховима звано „Тао Те Ђинг“ којима је изложио Дао (пут). Написао ју је за три дана, а затим отишао у пустињу повукавши се да живи као самотњак. Поред Библије, овај древни кинески текст је највише преведено класично штиво на свету. Што се тиче повучености Лао Цеа, он је завршио у Рају. Уздигнут је на степен божанства као један од Сан Ћинг (врховно тројство кинеског таоизма, позната као Три Чиста). Под именом Лао Ђун (Стари Учитељ) саветовао је цара Жад-а да не ради ништа са политиком и проводи еоне оплемењујући (култивирајући) доктрину.
Његови цитати:
- Где нема прилике нема ни греха.
- Што више дајеш, то више имаш.
- Не бој се неуспеха, покушај још једном.
- Лепе речи нису истините, истините речи нису лепе.
- Онај ко зна, тај не говори; онај који говори, тај не зна.
- Похлепан човек увек има двоструку муку: како да згрне новац и како да га потроши.
- Ко зна да не зна – највећи је; ко мисли да зна – ограничен је; ко препознаје своју ограниченост – нема граница.
- И путовање од хиљаду миља почиње првим кораком.
- Шта вреди галопирати ако се крећемо у погрешног правцу.
- Ко нема поверења у друге, неће га ни другима улити.
- Познавати друге јест интелигенција; познавати себе права је мудрост. Контрола других је снага; контрола себе самог права је моћ.
- Бити искрено вољен од неког, даје нам снагу. Некога искрено волети, с друге пак стране, даје нам храброст.
- Ако си пажљив на крају као на почетку, спречићеш неуспех.
- Не треба славити победе над другима, они који их славе – крволочни су. Не ширимо мисли убица светом.
- Онај који одмах сваком одобрава ретко ће кад моћи казати властиту реч.
- Срећа се рађа из несреће, несрећа је скривена у грудима среће.
- Свет можемо упознати, а да и не отворимо врата. Смисао неба можемо докучити, а да и не погледамо кроз прозор.
- Милост и немилост узрок су страха. Шта ценимо и чега се бојимо, у нама је самима.
- Свака ствар застари пошто је достигла врхунац.
- Наметати своју вољу другима јесте насиље, а наметати себе самог врхунац је насиља.
- Знати да знаш оно што знаш, и да не знаш оно што не знаш – ето ти највећег знања.
- Једно једино “ево ти” вреди више него десет “нека ти Бог помогне”.
- Ко жели слатко, треба да зна поднети и горко.
- Пазите на своје мисли; оне су почетак поступака.
- У центру себе имаш одговор; Ти знаш ко си Ти и Ти знаш шта желиш.
Извор:
Posted on 19. februara 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Postavi komentar.




















Postavi komentar
Comments 0