INCIDENT  – Dragiša Kalezić, izdanje Orion-art, Beograd: 2015, str. 134.

Zbirka pripovedaka Dragiše Kalezića, čija spisateljska zvezda je prisutna na srpskom književnom nebu preko 40 godina, njegova je osamnaesta knjiga, ne računajući da su neke imale više izdanja. Od zapažene knjige eseja „Edenski vrt laži“ (1973. i 2008), Kalezić je objavio osam romana i četiri zbirke pripovedaka. Poslednje dve zbirke (Stopala 2013. i „Incident“ 2015.) pojavile su se u izdanju „Orion-arta“, koji inače izdaje pretežno stručnu literaturu.

Zbirka „Incident“ sadrži na 130 strana 11 pripovedaka, od kojih su dve duže. Iskustvo pripovedačkog majstora, a posebno izvornost jezika koji sadrži britskost, ubeđenost, oštrinu i oštrovidost junaka koji ga govore, uz autorovu sarkastičnost i uozbiljenu ironiju, učinili su zbirku uzbudljivom slikom naše ne baš lepe svakodnevice. Kalezić ne zaobilazi probleme, on ih preko svojih junaka nemilosrdno secira.

Malo je verovatno, kaže on, da bi iko poželeo da sazna punu istinu o sebi, ako bi pri tom očekivao da će ga ona prikazati znatno drukčijim no što on sam sebe vidi. Svestan te činjenice, autor nema milosti za svoje junake. On ih hirurški precizno secira, izvrćući ih kao prljave čarape i pokazujući da je „pošten čovek retka pojava“. Jedan njegov junak otvoreno kaže da je „bolje uloviti štogod u mutnom, no raditi na tome da se voda izbistri“. Potpunije rečeno, bolje je upecati i omanjeg soma, nego sam biti som.

Izuzetno maštovito i duhovito je ispričana tako nazvana „palanačka priča“ koja nosi naslov „Sankcije“. U njoj se ispovedaju i životinje, ali ni za trenutak ne pomislimo na basne. Autor je samo našao način da osvetli mnoge ljudske osobine i društvena zbivanja kroz njihovo pripovedanje. To je priča o uglednom seoskom domaćinu Šapi Poskoku koji je rešio u sklopu „usaglašavanja lične ekonomije sa merama štednje u vreme sankcija“, da se oslobodi oronulog magarca Horasa i gluvog ovčarskog psa Šapova. Od toga je autor napravio višeslojnu priču o mnogim društvenim problemima, uzbudljivu i uverljivu, kako to samo pravi majstori priče umeju da iskombinuju, uz dobro poznavanje jezika i jezgrovitu ubedljivost seljačkog govora, koji uz bolnu otvorenost istovremeno sadrži i diplomatsku uzdržanost. Te nijanse može da uhvati samo istinski poznavalac i majstor reči.

Na sličan način, kombinujući načine iskaza, napravljena je i priča „Pismo“. To je priča o savremenim tajkunima, odnosno novopečenim bogatašima savremenog doba. Učesnici su bivši siromašni studenti od kojih je danas jedan pisac, a drugi bogataš. Oni razgovaraju bez dlake na jeziku o svim aspektima stvaranja novih bogataša i njihovog odnosa sa dojučerašnjim sapatnicima, a sada sirotinjskim „poštenjačinama“, klasom takozvanih „nemanjića“. To plemenito ime oni su dobili zbog nemaštine, a ne zbog kraljevskog porekla.

Ostale, kraće, ali ništa manje uzbudljive i intrigantne priče ove zbirke isto tako su majstorski napisane. No, jezik i smisao tih priča su slojeviti i leksički i značenjski, pa čovek ne može da ostane ravnodušan čak ni na anegdotske teme. Kalezić svojom spisateljskom veštinom pretvara i dosadnu svakodnevicu u uzbudljiv doživljaj.

Prikaz napisao:

Dimitrije Diso Janičić

BEOGRAD