Na livadi usred ogromne šume, živio je čarobnjak, koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan on bi pojeo po jednu ovcu iz stada.

Ovce su dosta zabrinjavale čarobnjaka – one su trčale kroz šumu, i on je provodio mnogo vremena pokušavajući da uhvati odlutale ovce, da ih dovede u stado. Još bi ovca, koju je nameravao da ubije, osetila to i počela očajnički da se odupre, a njeni krici uplašili bi druge. Potom je čarobnjak odlučio da bude lukav – razgovarao je sa svakom ovcom nasamo, i svakoj nešto sugerisao.

Jednoj je rekao: „Ti nisi ovca, ti si osoba kao ja. Nemaš čega da se plašiš, jer ja ubijam i jedem samo ovce, a ti si jedini čovek u ovom stadu a to znači i moj najbolji drug.“

Drugoj je rekao: „Zašto bežiš od mene kao druge ovce. Ti si lav i ne moraš se ničega plašiti. Ja ubijam samo ovce, a ti si moj drug.“

Trećoj je sugerisao: „Vidi, ti nisi ovca, ti si vuk. Vuk koga ja poštujem. Ja ću kao i ranije, nastaviti da ubijam svakog dana po jednu ovcu iz stada, a vuk, najbolji čarobnjakov drug, nema razloga da strahuje…“

Na taj način on je razgovarao sa svakom ovcom i svakoj sugerisao da ona nije ovca, već potpuno drugačija životinja koja se razlikuje od svih ostalih ovaca u stadu. Nakon ovog razgovora, ponašanje ovaca se potpuno promenilo – one su mirno pasle, i nikada više nisu bežale u šumu. A kada bi čarobnjak ubijao narednu ovcu, mislile su: „Pa, ubio je ovcu, a ja sam – lav, vuk, čovek… najbolji čarobnjakov drug, nemam razloga za strah.“

Čak ni ovce, koji je ubijao, nisu se opirale. On bi samo prišao jednoj od njih i rekao: „O, moj najbolji druže, nismo odavno razgovarali. Dođi u moje dvorište. Treba mi tvoj savet u vezi stada ovaca.“ I ovce bi ponosno išle u dvorište čarobnjaka. A tamo bi on stvarno pitao svog najboljeg druga šta se dešava u stadu. Žrtva bi mu sva radosna pričala o svemu, a zatim ju je čarobnjak ubijao.

Pošto je smrt nastupala trenutno, ovca nije imala vremena ništa da shvati. Čarobnjak je bio veoma zadovoljan, on je podigao samopoštovanje svakoj ovci, kao rezultat toga one nisu više mislile o neizbežnoj smrti, manje su bile nervozne, uživale su u životu i mirno pasle travu, zbog toga je njihovo meso bilo mnogo ukusnije.

Dugi niz godina, čarobnjak je lako upravljao velikim stadom, a najzanimljivije je da su same ovce počele da mu pomažu. Ako bi neka suviše razborita ovca počele da pretpostavlja kakvo je pravo stanje stvari, tada bi ostale ovce… posto su one, lavovi, ljudi, vukovi, najbolji čarobnjakovi drugovi, obaveštavale ga o čudnom ponašanju te ovce. Sledećeg dana čarobnjak bi je sa zadovoljstvom pojeo.

*Priča o čarobnjaku i ovcama je omiljena priča Georgija Gurđijeva, koju je često pričao svojim učenicima.

Izvor:

Balkanspress.com