King i horor

Provereno dobar spoj. Nakon senzacionalnog debija (Keri, 1974), usledili su hit za hitom: Salemovo (1975), Isijavanje(1977), Uporište (1978), Mrtva zona (1979), Potpaljivačica (1980) i Kudžo (1981) – sve sami krvavi dragulji u kruni kralja horora. Početkom osamdesetih, King je napravio hrabar eksperiment. Zbirka Godišnja doba (1982) donosi četiri novele u kojima uspešno „izašao iz horora“.

Pa, da krenemo redom…

Godišnja doba otvara zatvorska novela od 100 stranca, Rita Hejvort i iskupljenje u Šošenku. U pitanju je vešto i ambiciozno sklopljena priča o Endiju Dufrejnu, čoveku koji, iako nevin za ubistvo supruge i njenog ljubavnika, dospeva u ozloglašeni zatvor Šošenk. Priča obuhvata perod od 1948. do 1977. godine, i ispripovedana je iz vizure Endijevog zatvorskog druga, snalažljivog i preduzimljivog Riđeg, zatvorenika koji se specijalizovao za švercovanje stvari iz spoljnjeg sveta u zatvor. Njihovo poznanstvo tokom decenija zajedničke robije prerasta u iskreno prijateljstvo koje preživljava mnoge izazove. Po ovoj razoružavajuće toploj i neumoljivo surovoj noveli, Frenk Darabont je 1994. godine snimio čuveni film Bekstvo iz Šošenka sa Timom Robinsom i Morganom Frimanom u glavnim ulogama.

Druga novela, Nadaren učenik, najduža je u zbirci. Na gotovo 200 stranica, King ispreda pripovest o neobičnom prijateljstvu/rivalitetu između ratnog zločinca u bekstvu i dečaka koji je otkrio njegov pravi identitet. Nadaren učenik poseduje veoma perverznu, ali intrigantnu potku. Mladi Tod Bouden isprva želi da zadovolji svoju bolesnu znatiželju i od ostarelog Dusandera izvuče što više krvavih detalja o nacističkim zverstvima. Kako se njihov odnos razvija i komplikuje, zlo u obojici postaje sve ogoljenije. Ova uzbudljiva i mračna novela takođe ima svoju filmsku adaptaciju – istoimeni film iz 1998. godine potpisuje Brajan Singer, a u njemu glume (sada već pokojni) Bred Renfro i (neuništivi) Ijan Mekelen.

Leš donosi najdirljivije stranice koje je King napisao u svojoj karijeri. U pitanju je elegično sećanje na detinjstvo i istinsko remek-delo savremene američke književnosti. Na 150 stranica, King uspeva mnogo toga. Leš je priča o prijateljstvu i odrastanju, a istovremeno i traktat o prolaznosti i tragičnosti života. Natprirodnih elemenata, praktično, nema, ali to nimalo ne smeta. Pseudo-autobiografksi pristup (narator je uspešni pisac horor romana koji se priseća svog detinjstva) daje autentičnost i dodatnu ubedljivost. Kao i u prethodne dve novele, King dokazuje da nije samo odličan pisac priča strave i užasa, već da njegov talenat natkriljuje žanrovski zabran. I po ovom segmentu zbirke je snimljen film. IzuzetniOstani uz mene (1986) Roba Rajnera je lansirao karijere Rivera Feniksa, Korija Feldmana,Džerija O’Konela i Kifera Saterlenda.

Na kraju zbirke se nalazi najslabija karika. Metod disanja se može doživeti kao Kingov odovor na Poovu priču Činjenice o slučaju gospodina Valedemara. Istovremeno, ovo je segment sa najsnažnijim uplivom fantastike. Da joj je dao više prostora, trudna inadžijka Sandra Stansfild je mogla biti jedna od piščevih najupečatljivijih junakinja. Na žalost, King je priču upropastio nepotrebno preopširnim uvodom i neuverljivo grotesknom završnicom. No, dobro. Pozitivni aspekti Godišnjih doba (prve tri novele), višestruko nadilaze mane (četvrta novela). Odličnom utisku doprinosi i vrsni prevod Gorana Skrobonje. Za sledeću godinu, Booka planira objavljivanje još jedne čuvene Kingove zbirke, ovoga puta horor tematike. Ali, o tom-potom.

Izvor:

City magazine