Zašto se veličina koja predstavlja simbol nepoznatog, zagonetnog i tajnovitog, koja može da ima bilo koju proizvoljnu vrednost u rasponu od + – beskonačno, a svi dobro znamo da predstavlja samo jedan, veoma konkretan broj, u matematici obeležava baš slovom X? Svaka matematička ili životna jednačina u sebi sadrži bar jedno nepoznato X koje teži da ostane baš takvo, nepoznato. Teri Mur, direktor američke fondacije Radijus, koji se bavi istraživanjem različitih oblasti života je dao zanimljivo i duhovito objašnjenje o nepoznatom X u matematici, koje je u njegovom izlaganju poprimilo pomalo i obris legende.

U životu se ponekad radi o prostoj marketinškoj jednačini, koja glasi: Za X dana ćete oslabiti Y kilograma. Jasno je da Y zavisi od promenljive X, koju ako zapišemo 3y=x ne treba mnogo pameti da bi se došlo do zaključka da kada konzumirate određeni preparat mesec dana oslabićete 10 kg, a ako nastavite da ga koristite za 6 meseci ćete smrštati čak 60 kg.

Koliko god da deluju strašno, neke životne jednačine poput iskakajućeg prozorčića na monitoru u kome piše „fatal error” je ponekad najlakše rešiti običnim klikom miša na „X”, (zatvoriti, ugasiti, praviti se da nije tu, zaboraviti), a neke nam prosto diraju u zdravu logiku.

Primer: Kada su zajedno, osoba X ispoljava istu srdačnost prema osobi Y i Z, ali osoba X ogovara osobu Y kada se nađe nasamo sa osobom Z. U ovom slučaju bez izuzetka važi pravilo da će osoba X ogovarati i osobu Z onda kada bude ostala nasamo sa osobom Y.

Zašto se u matematici za nepoznato koriste baš ova slova, a ne neka druga?

Kao grana matematike koja se bavi brojevima, algebra je nastala na Bliskom istoku (750-1260.) kada se arapski kalifat prostirao od Avganistana na istoku do severne Španije na zapadu. Još tada su na Pirinejskom poluostrvu Mavari u školama izučavali nauku koja je podrazumevala jednačine. Kako nisu imali oznaku za današnje X, oni su je pisali kao nepoznat činilac ili nepoznatu stvar koja se na arapskom izgovara alšalan.

Iako nama arapski jezik zvuči veoma konfuzno, u njemu je pisanje rečenica veoma slično postavljanju jednačina, a svaki njen deo veoma precizno i jasno daje mnogo informacija. U njemu je postojao izra zkoji u prevodu znači sistem za usklađivanje nespojivih delova, a koji danas svi poznajemo kao algebra.

Kada je krajem XI i početkom XII veka algebra dospela u Španiju, pojavio se problem u prevođenju, jer neki arapski glasovi, poput slova SH nisu postojali u evropskim jezicima. Ovo slovo je ujedno bilo i prvo slovo reči Shalan (šalan) koja označava nešto nedefinisano i nepoznato, a koja je činila ključnu reč arapske mudrosti koja je postavila temelj današnje matematike.

Izvor:

Medias.rs