Planetarna popularnost Murakamija krije se u njegovom autentičnom pripovedanju, u kojem opisuje svet isprepletanih vremena i prostora, realnih događaja i ljudske podsvesti, strahova, sećanja, nadanja, snova, želja. U njegovim romanima ljudi nestaju u televizijskoj slici dok njihov odraz ostaje u ogledalu, i kada oni napuste prostoriju zarobljeni su u sopstvenim snovima, proganjaju ih tajanstveni čovečuljci, lebde između paralelnih svetova.

Tipični Murakamijevi likovi su naizgled obični mladi ljudi, utonuli u anonimnost japanskih velegradova, koji pokušavaju da se suprotstave usamljenosti i da nadomeste nedostatak ljubavi. Muškarci su najčešće pasivni likovi, jalovi talenti koji nisu kadri da se izbore sa svojim ličnim mrakom, dok su žene izuzetne ličnosti snažnih karaktera, gotovo uvek pomalo nastrane, ali odlučne da pronađu ono za čim tragaju.

Miljenik kritičara i čitalaca

Harukija Murakamija podjednako su prihvatili i čitaoci i kritičari. Dugogodišnji je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, a njegov poslednji roman „1Q84“ u Japanu je prvog meseca po objavljivanju prodat u više od milion primeraka. Njegova dela prevedena su na više od 20 jezika i bestseleri su u mnogim zemljama sveta. Murakami je veoma popularan i među čitaocima u Srbiji zahvaljujući izdavačkoj kući „Geopoetika“ iz Beograda i prevodiocima Nataši i Divni Tomić, koje njegova dela prevode direktno s japanskog.

Kritičari mu najčešće zameraju to što je opčinjen zapadnom kulturom. Čitalac koji neku od Murakamijevih knjiga uzme s idejom da se upozna s tradicionalnim japanskim životom biće vrlo razočaran, jer murakamijevski junaci žive u skladu sa standardima zapadne civilizacije, slušaju džez i „Beatles“ i gledaju holivudske filmove. Jedan od retkih izuzetaka je hrana. Murakami u mnogim svojim romanima detaljno i s velikim užitkom opisuje pripremu tradicionalnih i savremenih japanskih jela, mameći čitaoce da ih i sami naprave i probaju.

Pored neospornog književnog talenta Murakami poseduje i dar za sopstvenu promociju i odlično poznaje zakone izdavačkog tržišta. To potvrđuje i njegov poslednji roman u kojem je jedna od tema proces nastajanja i plasiranja književnog dela na tržištu. Glavni junaci romana „1Q84“ su pisac koji odlično vlada tajnama spisateljskog zanata, ali nije sazreo da iskaže ono što nosi u sebi, vanredno maštovita i kreativna tinejdžerka koja ima šta da kaže, ali ne ume da se izrazi, i iskusni i pronicljivi urednik koji ima nos za prave književne talente, kao i za bestselere. Njih troje se udružuju u pisanju romana koji uskoro postaje književni hit. Kroz priču o neobičnoj knjizi koja osvaja čitaoce svih generacija i ujedno otkriva tajanstveni, paralelni svet jedne od glavnih junakinja, Murakami detaljno opisuje proces nastanka književnog dela i njegove sudbine u potrošačkoj kulturi.

Inače oko samog romana „1Q84“ podignuta je velika prašina pre nego što je objavljen. Murakami je to delo pisao od pet do šest godina, njegova sadržina držana je u strogoj tajnosti, a delo je mesecima najavljivano. Širom sveta roman je dostigao milionske tiraže, a u mnogim zemljama organizovana je specijalna noćna prodaja knjige na dan kada je objavljena.

Romanom „1Q84“ Murakami je ostvario svoju dugogodišnju želju da napiše gigantsko delo kojim bi obuhvatio sve suštinske probleme savremenog sveta, od nedostatka ljubavi i raspadanja porodice, preko političkih zločina i tumačenja istorije, nasilja i incesta, religioznog fanatizma, sve do pitanja ljudske slobode. U romanu, čiji naslov direktno aludira na čuveni roman Džordža Orvela o totalitarnom društvu „1984“, Murakami istražuje i granicu između laži i istine, realnosti i fikcije. Radnja romana lebdi u vremenu i prostoru između nama poznate 1984. i paralelne, nadrealne 1Q84. godine. Kao i u većini Murakamijevih romana, junaci ovog dela su usamljeni, otuđeni, neprilagođeni društvu u kojem žive, željni ljubavi, ali nesposobni da je prepoznaju i izraze.

Ekscentrik i namćor

Haruki Murakami je među izdavačima i drugim saradnicima poznat kao izuzetno zahtevna osoba. U Srbiji njegove romane objavljuje beogradska „Geopoetika“ čije uredništvo potvrđuje da prilikom pripreme prevoda dela tog pisca na srpski jezik ima mnogo više posla nego s bilo kojim drugim autorom. Murakami je jedini pisac koji brižljivo i detaljno pregleda i odobrava korice prevoda na druge jezike pre objavljivanja knjiga. Vrlo često vraća nekoliko rešenja dok ne prihvati konačnu verziju. Među pikanterijama je i podatak da lično radi s engleskim prevodiocem svojih dela. Taj prevod mu je najvažniji jer se u mnogim zemljama njegova dela ne prevode s japanskog, nego upravo s engleskog jezika.

Iako očaran popularnom zapadnom kulturom, Haruki Murakami je po nečemu pravi Japanac. Naime, vrlo je disciplinovan i piše svakodnevno od ranog jutra do podneva.

Kao i mnogi veliki stvaraoci, Haruki Murakami se može okarakterisati kao namćor i ekscentrik. U intervjuima, kojih je vrlo malo jer se nerado odaziva na pozive novinara, Murakami često aludira na svoj loš odnos s ocem. Tvrdi, recimo, da nikada nije voleo japansku književnost koju je predavao njegov otac, inače budistički sveštenik. Loši porodični odnosi ogledaju se i u mnogim Murakamijevim romanima, u kojima glavni i sporedni likovi ne komuniciraju s roditeljima.

Omaži muzičkim stvaraocima

Odlika Murakamijevih romana su i omaži muzičkim stvaraocima. Murakami je veliki ljubitelj muzike i kolekcionar gramofonskih ploča. Jedno vreme je radio u prodavnici ploča, a godinama je bio i vlasnik jednog džez kluba u Tokiju. U većini njegovih dela muzika je veoma važan element. Tako, na primer, u romanu „Norveška šuma“ slušamo „Beatles“, „Creedance Clearwater Revival“, „Rolling Stones“, Bramsov „Drugi koncert za klavir“, u knjizi „Južno od granice, zapadno od sunca“, čiji je glavni junak vlasnik džez kluba, Murakami nas podseća na muziku Djuka Elingtona, Binga Krozbija i Neta Kinga Kola, dok je lajtmotiv romana „1Q84“ Janačekova „Simfonijeta“.

Biografija

Haruki Murakami rođen je 12. januara 1949. godine u Kjotu, ali je odrastao u Kobeu. Iako su mu i otac i majka predavali japansku književnost, Murakami je najviše zainteresovan za dela američkih pisaca. Studirao je dramu na Univerzitetu Vaseda u Tokiju.

Pisanjem je počeo da se bavi u svojim tridesetim godinama. Prema sopstvenoj priči, inspiraciju za svoj prvi roman „Slušaj pesmu vetra“ (1979) dobio je gledajući jednu bejzbol utakmicu. Roman je osvojio književnu nagradu, što ga je ohrabrilo da nastavi da se bavi pisanjem. Godinu dana kasnije izdao je nastavak romana „Fliper“ iz 1973, a 1982. „Lov na divlju ovcu“. Godine 1985. objavio je roman „Okorela zemlja čuda i kraj sveta“. Svetsku popularnost stekao je romanom „Norveška šuma“, koji je u Japanu prodat u milionskom tiražu. Taj roman je ekranizovan 2010.

Godine 1986. napustio je Japan i nastanio se u Sjedinjenim Američkim Državama. U to vreme nastali su njegovi romani „Igraj, igraj, igraj“ i „Južno od granice, zapadno od sunca“. Murakami se bavi i prevođenjem na japanski. Prevodio je dela Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera. Sada živi u Japanu, a radi kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD-u.

Za Murakamija je vezan još jedan interesantan podatak. Naime, taj pisac je i maratonac. Trčanjem je počeo da se bavi u svojoj 33. godini. Nedeljno trči šest puta po deset kilometara. Najčešće trči ujutru i za to izdvaja oko sat vremena. Toj temi posvetio je i knjigu „What I Talk About When I Talk About Running“.