Dobar krimić je uvek rado čitan, bez obzira na krštenicu. U tom kontekstu treba sagledati i nova izdanja tri stara krimi klasika. „Krvava žetva“, „Ubistvo u Crvenoj kući“ i „Karte na sto“ koja čekaju nove čitaoce.

Da krenemo od najvažnijeg romana u ovoj trojci… HemetovaKrvava žetva (1929) je klasično delo svetske književnosti, ne samo u okviru krimi žanra, već i šire (na prednjoj korici friškog Laguninog izdanja je istaknuto da se Krvava žetva nalazi među sto najboljih romana XX veka po izboru magazina Times – već je to, samo po sebi, važna smernica i garancija kvaliteta). O Hemetovom Malteškom sokolu sam pisao sredinom prošle godine (tekst možete pročitati ovde i tom prilikom sam ga nahvalio, ali moram priznati da je Krvava žetva značajniji, pa i bolji roman. U svom nezaboravnom i beskompromisnom debiju, Hemet je pružio esenciju škole „tvrdog“ krimića. Mizantropija u Krvavoj žetvije epskih razmera, sve pršti od cinizma i nasilja. Stil je svež, likovi živi, kao da je delo napisano ove godine, a ne pre osam i po decenija. Krvava žetva je veliki Hemetov trijumf i jedan od krunskih dokaza da krimi žanr može da izrodi vrhunske romane. Studio Leo je nedavno objavio Ubistvo u Crvenoj kući (1922), jedini krimić Alana Aleksandera Milna, pisca koji se proslavio pričama za decu (čuveni Vini Pu je njegova kreacija). Za razliku od Hemeta, koji i ne mari toliko za zaplet i logiku, već težište stavlja na obračune i akciju, Milnov krimić je klasično postavljena misterija – sa ubistvom na početku i odogonetanjem u ostatku romana. Ubistvo u Crvenoj kući slovi za jedan od najvažnijih naslova iz „zlatnog doba“ britanskog kriminalističkog žanra, pa se i danas često štampa i rado čita. Kod nas je jednom već objavljivan (krajem pedesetih godina, pod naslovom Tajna Crvne kuće), a sveže izdanje donosi novi prevod Branislave Erak. Za razliku od mračneKrvave žetve, Crvena kuća je blago komična i predstavlja savršen izbor za sve one koji vole otmene romane-glavolomke. Miln je, očigledno, pratio aktuelnu krimi ponudu, pa je u svoj krimić upleo i brojne aluzije na Dojlovog Šerloka Holmsa – što je veoma simpatično i prikladno.

Izvor:

Citymagazine.rs