Iako se budizam pojavio pre 2.500 godina, ovo učenje je prisutno i danas, a broj sledbenika raste svakoga dana širom sveta. Ono nije tradicija prošlosti, već način života. Kao životni stil, budizam ima za cilj da nauči ljude kako da se razviju i dobiju mudrost kako bi lakše razumeli sebe i kako bi više naučili o svetu u kojem žive. Mnogi budisti uče o svakodnevici i kako se nositi s događajima i situacijama koje su prisutne kod svih nas. Od ovog osnovnog nivoa, budizam upućuje ljude kako da razviju odnos prema životu, u cilju poboljšanja odnosa sa svojim porodicama, prijateljima i ljudima u svakodnevnom životu.

Studenti budizma takođe treniraju svoje umove kako bi iskusili život na pravi način, nasuprot načinu na koji um to traži. Budisti se uvek osvrću na priču o Budi koji im je putem sopstvenog iskustva pokazao način za okončanje sveopšte patnje i dostizanje ultimativne sreće. Budina učenja, upravo zbog ove velike tajne, nude budistima nadu u zadovoljavajuć i smislen život. Sloboda u postavljanju pitanja je važan deo učenja o budizmu. Buda je ohrabrivao ljude da sami za sebe kritički posmatraju sva njegova učenja i donose sopstvene zaključke. Nikad nije očekivao da ljudi praktikuju njegova učenja sledeći princip slepog verovanja i sujeverja. Budisti veruju da bi ljudi trebalo da prihvate i poštuju učenja i životne stilove na koje naiđu u svom traganju zaIstinom, kroz sopstvena iskustva.

Budizam takođe naglašava važnost samopouzdanja i individualnog napora. Postoje dva načina na koji budisti ostvaruju samopouzdanje. Po prvom, osoba mora sama za sebe da pronađe put na kojem će okončati sopstvenu patnju i postići sreću. Drugi objašnjava kako svaka osoba mora prihvatiti činjenicu da sve njihove akcije određuju njihovu budućnost. Po budističkom učenju, ne postoji eksterna sila koja određuje životni tok neke individue. Drugim rečima, sami smo odgovorni za sve što radimo. Svako od nas se može razvijati onoliko koliko njegovi napori to dozvoljavaju. Za dostizanje najviših ciljeva u životu, potrebno je dosta posvećenosti, samodiscipline i pametnog prosuđivanja.
Kako budizam poštuje kritičko razmišljanje svih ljudi, takođe i poštuje druge religije. Budisti se od samog početka uče da žive u harmoniji sa svima, bez obzira na njihovu rasu ili versku pripadnost. Sve žive stvari su iste za budistu. Univerzalna ljubav prema svim živim stvorenjima jedno je od osnovnih načela. Svi smo deo istog sveta, i ako mi sami želimo da budemo srećni u njemu, moramo učiniti sve što je u našoj moći da i drugi žive isto srećno. Zadivljujuće, ne postoji konflikt između naučnih dostignuća i starih učenja Bude. Budisti se slažu da je većina stvari o kojima je govorio Buda, u poslednjim godinama naučno dokazana. Važnost snage uma, nestalnost svih stvari – čak i otkriće i način rada atoma, samo su neka od učenja o kojima je Buda govorio, a koja su tek nedavno otkrivena od strane nauke.

Budizam je snažna vera koja nastavlja da se širi i privlači sledbenike širom sveta. Započeta je pre 2.500 godina pričom o princu Sidarti koji je postao Buda nakon što je doživeo Prosvetljenje. Budina učenja objašnjavaju način kako da se okonča patnja, postigne sreća i živi u harmoniji sa ostalim živim bićima. Budisti su ohrabreni da kritičkim razmišljanjem i samovoljnim naporima uče o budizmu i sami za sebe pronalaze idealan put ka postizanju osnovnih ciljeva budizma. Budisti vole i poštuju nauku i ujedno veruju da su mnoga Budina učenja dokazana u nauci.

Izvor:

Virtualni grad

Više o princu Sidarti pročitajte u Heseovoj knjizi ovde.

Pogledajte film o životu princa Sidarte ovde.