Danas je praznik Sveti velikomučenik Georgije – Đurđic. Ovoga dana praznuje se prenos moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu palestinsku. Sveti Đorđe postradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu, odakle mu je bila i majka i gde je imao veliko bogatstvo koje je, po njegovoj želji, razdeljeno sirotinji. Sluga je učinio sve kako mu je bilo naređeno i tu ga sahranio. U vreme cara Konstantina, pobožni hrišćani sazidali su krasan hram svetog Đorđa u Lidi palestinskoj i prilikom osvećenja tog hrama preneli su i sahranili u tom hramu čudotvorne mošti ovog svetitelja i velikomučenika Hristovog.

42. p.n.e. – Rodjen je rimski car Tiberije, posinak Oktavijana Avgusta, koji je tokom vladavine od 14. do 37. nove ere osigurao granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio finansije i administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se proslavio u vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. U poznim godinama doneo je Zakon o uvredi veličanstva i vladao je sve okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, dok je u Rimu njegov miljenik, prefekt pretorijanaca Sejan, zaveo krvav režim. Nakon što je nastojeći da se dočepa vlasti Sejan ubio carevog sina Julija Cezara Druza, Tiberije naredjuje njegovo smaknuće.

1272 – Umro je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto već u devetoj godini kad je 1216. tokom Prvog baronskog rata poginuo njegov otac Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.

1492 – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofor Kolumbo napravio belešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci, koja je ubrzo osvojila svet.

1532 – Španski osvajač Francisko Pizaro zauzeo je na prevaru, sa samo 200 vojnika, grad Kahemarku i zarobio cara Inka Atahualpu.

1766 – Rođen je Rudolf Krojcer, francuski violinista, violinski pedagog i kompozitor. Bio je profesor konzervatorijuma u Parizu. Komponovao je opere, kamernu muziku i violinske kompozicije. Njemu je Betoven posvetio violinsku sonatu op. 47, poznatiju pod nazivom „Krojcerova sonata“, o kojoj je reč u istoimenoj pripoveci Lava Tolstoja.

1797 – Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom 13-godišnje vladavine sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u praksi imao ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme ozakonjene 1794.

1846 – Rođen srpski pisac Jovan Grčić – Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao „fruškogorski slavuj“. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu /Bratislava/, počeo studije medicine u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze i u 29. godini umro u rodnom Čereviću u Sremu. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. „prostih pesama“, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1896. objavio knjigu „Pesme“. Pisao je i pripovetke i prevodio Fridriha Šilera, Johana Volfganga Getea i Hajnriha Hajnea.

1908 – Arturo Toskanini (1867-1957), italijanski operski i simfonijski dirigent svetskog glasa, počeo je da diriguje u Metropoliten operi u Njujorku gde je ujedno i organizovao simfonijski orkestar.

1912 – Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je dobro utvrdjenu tursku Vardarsku armiju Zeki paše, koja se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija regenta Aleksandra Karađordjevića potukla posle trodnevnih borbi, čime su Južna Srbija (danas Makedonija) i Stara Srbija (Kosovo i Metohija) konačno oslobodjene od Turske i vraćene matici zemlji – Srbiji.

1916 – Umro poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905, koji je svetsku literarnu slavu stekao istorijskim romanima. Dela: romani „Quo vadis“, „Ognjem i mačem“, „Potop“, „Pan Volodijovski“, „Bez dogme“, „Porodica Polanjeckih“, „Kroz pustinju i prašumu“, zbirka pripovedaka „Skice ugljenom“.

1914. – Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, na frontu širokom oko 200 kilometara od Beograda do Guče, u kojoj je srpska vojska posle mesec dana teških borbi do nogu potukla Petu i Šestu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka. Pošto su agresori – na čijoj se strani borio znatan broj Hrvata i bosanskih muslimana, i budući jugoslovenski predsednik Josip Broz – okupirali Beograd, Šabac, Valjevo, Užice i celu severozapadnu Srbiju, počinivši masovne ratne zločine nad civilima, na Kolubari se, za vojne eksperte, dogodilo čudo. Tri srpske armije – koje su se našle u naizgled bezizlaznom položaju – u silovitom kontraudaru su tokom višednevnih žestokih okršaja potpuno razbile neprijatelja i do 15. decembra 1914. isterale iz Srbije poslednjeg austrougarskog vojnika, izuzev 42.538 zarobljenih. Tokom bitke poginulo je više od 57.000 austrougarskih vojnika i oficira, a Srbi su zaplenili veliku količinu ratnog materijala i oružja, uključujući dva aviona, više od 140 topova, 3.500 vozila s municijom i 60.000 pušaka. Izuzetne zasluge za pobedu imao je general Živojin Mišić, unapređen posle bitke u čin vojvode, čija je Prva armija između 29. novembra i 2. decembra 1914. izvršila odlučujući proboj na Suvoboru.

1923 – Galopirajuća inflacija u Nemačkoj dostigla vrhunac – četiri triliona maraka je menjano za jedan američki dolar.

1940 – Nemačke okupacione vlasti su izgradnjom zida potpuno izolovale geto u Varšavi od ostatka grada. Generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi u oktobru 1940. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada Jevreja tu je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.

1948 – Rodjen je Mate Parlov, najbolji bokser bivše Jugoslavije. U bokserski klub „Pula“ je stupio sa 16 godina, i nakon svega 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. Prvi veći medjunarodni uspeh ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine docnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Parlov je osvojio zlato, a u Havani 1974. postao je amaterski prvak sveta u poluteškoj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je, savladavši Italijana Domenika Adinolfija, postao profesionalni prvak Evrope u poluteškoj kategoriji, a 2 godine potom, pobedom nad Argentincom Migelom Anhelom Kueljom i svetski šampion. Osam puta je bio prvak Jugoslavije.

1960 – Umro je američki filmski glumac Klerk Gebl. Igrao je u više od 70 filmova i decenijama je bio u vrhu popularnosti, posebno kao simbol muževnosti. Filmovi: „Istočni put“, „Slobodna duša“, „Dogodilo se jedne noći“ (Oskar), „Pobuna na brodu ‘Baunti'“, „Kinesko more“, „Prohujalo sa vihorom“, „San Francisko“, „Mogambo“, „Probni pilot“, „Učiteljevo mezimče“, „Neprilagodjeni“, „Ljudi u belom“.

1988 – Na prvim slobodnim izborima, posle više od deset godina, u Pakistanu je za premijera izabrana Benazir Buto, ćerka bivšeg pakistanskog vođe Zulfakira Ali Butoa. Ona je bila prva žena u modernoj istoriji muslimanskih zemalja koja je izabrana za ovako visoku funkciju.

1988 – Estonija je proglasila suverenost u unutrašnjim poslovima.

2009 – Njegova svetost patrijarh srpski Pavle preminuo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u 95. godini.

Izvor:

Srna

b92

Krstarica