Evo jedne sjajne preporuke za izbor vaše naredne knjige za čitanje. Belešku o knjizi napisao je Dimitrije Janičić. Pročitajte kakav je njegov utisak o knjizi, pa na osnovu toga odlučite da li želite da li pročitate ili ne… Znam da ću ja koliko sutra, da je potražim u Biblioteci. Hvala Dimitrije.

Ž. E. Agvaluza: LIČNI ČUDESNIK, preveo sa portugalskog Jovan Tatić, A5, 160 strana, izdanje „Dereta“ Beograd, 2011, broširano

Prvi put sam čitao knjigu nekog angolskog pisca. Čovek čiju sam knjigu čitao zove se Žoze Eduardo Avgaluza, a njegov roman nosi naslov „Lični čudesnik“.

Teško bih se odlučio da čitam takvu knjigu, ali bila je poklon, a poklon treba ceniti. Tako sam krenuo u pustolovinu čitanja te neobične knjige i po temi i po sadržaju.

Glavni junak knjige traga za novim rečima. Te nove reči nastaju u Angoli u kojoj je zvanični jezik portugalski, ali u kojoj je bilo veoma mnogo plemenskih jezika. Iz tih jezika pod nadzorom stručnjaka, a i „divlje“ u književni portugalski jezik ulaze nove reči. To su neočekivani neologizmi, često zadivljujuće lepi.

Lov na te reči je osnovna tema knjige. Razume se sve je to „začinjeno“ sudbinom starog profesora koji je imao bogatu političku i radnu biografiju i mlade istraživačice jezika, ljubavnim i gastronomskim izletima, putovanjima i intrigama.

Miran i bogat, a veoma čitljiv jezik, vešto preplitanje sadašnjice i sećanja, usputne sudbine ljudi iz nekih drugih vremena kao i putovanja između Lisabona, Pariza i Lusake, uz posetu zabačenim provincijamai susrete sa ljudima sa ivice, ućinile su knjigu vrednom zanimljivom. Ko ume da se prepusti, knjiga će ga nositi kao dunavska matica laki čamac.

U tome se može uživati.

Dimitrije Janičič