Ovo mesto nosi uspomene i na zimu 1838/39. godine i romantičnu ljubav poljskog kompozitora Frederika Šopena i francuske spisateljice Žorž Sand. Inspirisana bajkovitim mestom, napisala je roman „Zima na Majorki“. Soba br. 2 u ovom raznovrsnom muzeju sadrži jedinstvenu kolekciju nota, književnih komentara, pisama, portreta, predmeta i nameštaja koji se odnosi na boravak zaljubljenog para.

U sobi četiri nalazi se Šopenov klavir i na njemu deo kompozicije nastale u Valjdemosi. Ovde se svake godine održava Internacionalni klavirski festival, posvećen slavnom kompozitoru. Dočekala nas je muzika koja se širila kao kakva čarolija. Klavir pred nama nije bio klavir, već Šopenova duša. Bio je u pravu Oskar Vajld kada je rekao: „Kada neko odsvira Šopenov komad, osećam kao da sam ronio suze nad gresima što nikad ne počinih, kao da sam tugovao nad nesrećama koje uopšte nisu bile moje“. Njegov „Prolećni valcer“ prosto zavodi dušu i svedoči o jednoj ljubavi ispisanoj notama. U Valjdemosi našla sam odgovor za njegovu naviku – nosio je bradu na jednoj strani lica. Šopen je to lakonski objašnjavao: „Nema veze… ionako publika vidi samo moj desni profil“.

Žorž Sand opisuje Majorku kao „ostrvo tišine“, ali i kao arhaičnost u koju još nije stupila ni sloboda, ni civilizacija. Književna znatiželja motivisala je prvu evropsku damu u pantalonama da se uputi posleratnim parobrodom, usred zime, u ovo manastirsko selo.

Ti proslavljeni praturisti, Šopen i Sndova, potražili su sklonište među vlažnim i oronulim zidovima pustinjski nemog, praznog i zapuštenog manastira.

Danas je ovo kulturno mesto ljubitelja nesvakidašnje ljubavno-umetničke i besmrtne priče. Dva veka je prošlo otada, a Majorka je danas sa milionima turista sve samo ne „ostrvo tišine“. Ostrvo tišine je bilo inspiracija mnogim umetnicima. Austrijski nadvojvoda Ludvig Salvator, čiji se spomenik nalazi u dvorištu manastira, toliko je bio impresioniran prirodom ovog mesta da se tu preselio. Takođe, Robert Grevs, posle objavljene autobiografije „Zbogom svemu“ preselio se na Majorku i na njoj ostao do kraja života. Mistik Ramon Ljulj, tvorac katalonske proze i pesništva, ovde je počeo da piše roman „Zlatna Majorka“. Svoje poslednje godine na ostrvu je proveo i slikar Huan Miro. Ni umetnik Jakobo Suareda, ni Borhes nisu mogli da odole lepotama ovog mesta, stvarajući u prostorijama skarletno-zlatnih boja. Ovde je vreme provodio i nikaragvanski pesnik, Ruben Dario, kao i britanski kompozitor, Jozef Horvic, koji je, na medenom mesecu sa suprugom, napisao komad za klarinet, inspirisan španskim melodijama.

O ovom malom mestu može još mnogo da se piše. Šopen je s pravom rekao da je ovo najlepše mesto na svetu, a umetnici bi se složili sa rečenicom Žorž Sand – „Svi slikari i pesnici stvarali su ovu lepotu“.

Izvor:

JELENA ČOBIĆ

Danas