Savremeni grčki pisac Anastas Vistonitis jednom prilikom je zapisao da postoje gradovi živih i gradovi mrtvih, alegorije pamćenja koje prodiru u svetlost jednog neranjivog vremena. Takva je za mene, bez sumnje, Valjdemosa, i kao takva se zatekla u opisima onih koji su je posetili, koji su u njoj živeli i umrli.

U zagrljaju planine Tramontane nalazi se šarmantno seoce, pravo malo istorijsko carstvo. Pored bistrog mora, peščanih plaža, živopisnih predela bogatih borovim šumama, palmama i planinskim vencima, izdvaja se po svemu posebno mesto u kome je vreme stalo. Među maslinama, bademima, izvorima, u bujnoj vegetaciji i tišini, nalazi se srednjovekovni raj. Od samog ulaska u ovaj gradić mešaju se sadašnjost i prošlost. Tamna, izbrazdana lica Španjolki pozdravljaju turiste širokim osmesima. Sunce, more i rad su ostavili traga na njihovoj koži, a oči su im žive poput Santjagovih u romanu „Starac i more“. Samo odeća turista govori o sadašnjosti, a ono što ih okružuje predstavlja neobičan vremeplov od 14. do 19. veka.

Strme i uske ulice vraćaju u davnu prošlost kada se osećao francuski uticaj, težnja za novinama i intezivnim društvenim životom, kada se sto dana u godini praznovalo. Pred očima se, kao u nekom vatrometu, smenjuju turniri, viteški dvoboji, pozorišne trupe i usamljeni zabavljači. Među zidinama ovog čarobnog mesta zadržao se duh onog vremena kada su se nosile haljine uske do struka, odakle su se širile u bogatim naborima pletenice ukrašene perlama i bela lica sa crvenim obrazima i usnama.

Interesantna kaldrma vodi do manastira, danas muzeja, koji se sastoji od glavne crkve, stare apoteke, raznih kraljevskih soba, a kasnije monaških ćelija, biblioteke, trpezarije i bašte sa pogledom na pejzaž nalik na one u Provansi sa Van Gogovim čempresima.

Crkva u gotskom stilu posvećena Sv. Bartolomeju, zaštitniku Valjdemose, još uvek je u upotrebi. Neoklasična građevina nastaje 1751. godine. Zvonik je ukrašen zelenim pločicama, a svodove je oslikao Bajeu, slikar koji je sarađivao sa Gojom. Pošto je Valjdemosa rodno mesto proročice Sv. Kataline Tomas, u crkvi se čuvaju njene mošti. Na mestu manastira od 1309. do 1399. godine nalazila se kraljevska rezidencija, tačnije, Palata kralja Sanča. Od prvobitnog manastira ostali su stepenište, ulaz i toranj.

Pored impresivne biblioteke sa veoma starim izdanjima može se naći jedna od najstarijih štamparskih mašina u Evropi. Miris knjiga meša se sa mirisom čudesne apoteke koja je u jednoj od sledećih prostorija. Ona je ispunjena bojama i magijom lekovitih preparata koji su sačuvani u katalonskim keramičkim teglama iz perioda 14. veka. U nekadašnjim ćelijama čuvaju se dokumenti, knjige, slike, nameštaj, molitveni predmeti iz reda Sv. Bruna, kao i bivših igumana ovog manastira.

Izvor:

Danas

Jelena Čobić