„Usred Sarajeva, gdje korov divljaštva raste bujno, nikla je jedna učiteljka, djevojka, po imenu Staka Skenderova, koja nam se čini kao Deifoba, koja u opustjeloj kakvoj pećini proriče usamljenih glasova žive istine. Ta usamljenica u pustinji, progonjena po neizobraženom općinstvu, sama otvori djevojačku učionicu“. Ove redove je 1868. godine zabeležio jedan stranac koji je učiteljicu i upraviteljicu škole zapazio boraveći u gradu na Miljacki, pa je oduševljen njenim likom i delom poslao pismo Velimiru Gaju u Zagreb. Tako se priča o njoj proširila i van grada u kojem je živela i, kao prva žena među Srbima Sarajlijama, gradila kulturno-obrazovne tekovine.Kao i o mnogim velikankama tog doba, i o Staki Skenderovoj je ostalo malo sačuvanih biografskih podataka. Za početak, ne zna se kada je rođena, ali se spekuliše sa 1828. godinom. Poznato je da je njen rodni grad Sarajevo, u koji su Skenderovi stigli iz Prijepolja. Otac joj je rano umro, tako da je Staka odrastala samo u majčinom naručju, koje je čuvalo još troje dece – dva dečaka i devojčicu. Stariji brat je poginuo, a mlađi Ilija je postao ugledni ćurčija i to u vreme kada su u Sarajevu Turci suvereno vladali zanatima.Stakino obrazovanje još jedna je nepoznanica. Praznina u ovoj biografskoj rubrici pokušavana je da se popuni raznim nagađanjima, među kojima je pobedilo ono da je završila osnovnu školu, a onda se sama edukovala. Istina je da je, dok je po bogatim sarajevskim domovima raznosila odeću koju je njen brat šio, naučila turski jezik, što joj je mnogo značilo.- U ono vreme ko je znao turski govoriti, taj je bio kod činovnika vrlo pribran i mogao je para zaslužiti. Na taj je način i Staka stekla čast i poverenje kod naših osmanlijskih krugova u Sarajevu, tako da je njena reč važila više nego ijednog Srbina Sarajlije – zapisao je 1903. godine Aleksa J. Popović, autor „Životopisa znamenitih Sarajlija“.

On je još zabeležio da je Staka bila pobožna i da je imala umiljat glas, pa je svako jutro pevala u staroj sarajevskoj crkvi. Mnogo je čitala i smišljala kako da pomogne devojčicama da se školuju, pa je u dogovoru sa tadašnjim vladikom Prokopijem, a pomoću sina Mustafa-paše Ćiritlije i srpskih dobrotvora, 1857. godine osnovala prvu srpsku žensku osnovnu školu u Sarajevu. U njoj je Staka bila ne samo upraviteljica nego i učiteljica. Knjige je nabavljala iz Beograda. Škola je najpre imala tri, a potom pet razreda, tokom kojih se čitanje i pisanje učilo po novom metodu, a uz osnovne predmete se negovao i ručni rad, po kojem su, kako su pisali Bosanski vjesnik i Bosna, učenice mogle da se porede sa najboljim evropskim. Za kratko vreme, ovo je postao nadaleko hvaljen rasadnik znanja, kojem su od 1862. pristupile i devojčice katoličke, jevrejske i muslimanske vere, pa i ćerke Topal Osman paše, koji je u ovu ustanovu uložio mnogo novca.Bila je omiljena među srpskim siromašnim svetom, jer mu je pomagala, omogućivši i besplatno školovanje za njihovu decu, ali kako je bila u sukobu sa bogatim Srbima trgovcima, jer ih je u svom delu „Ljetopis Bosne“ izjednačila sa Turcima kada je reč o brizi za raju, oni su dugo ignorisali njen rad i značaj. Ali ona je radila po svojoj savesti i govorila je sve što je mislila. Kao velika vernica, odlučila je da krene na putovanje koje će je u tom smislu još više prosvetliti. Stigla je u Carigrad, gde ju je, kao prvu ženu iz ovih krajeva, primio sultan Aziz, a onda je otišla u Jerusalim, na Hristov grob, poklonila mu se i zakaluđerila.Dok je, zbog hodočašća, odsustvovala godinu dana sa nastave, menjale su je njene bivše učenice, sada nastavnice Ana Karanova i Koka Đurićeva. A kada se vratila u Sarajevo, narod ju je sa đacima dočekao raširenih ruku.- Tu se ona sa mnogima izgrlila i izljubila, pa onda u svečanoj povorci došla do stare crkve, gde je bilo blagodarenje. Poklonima brojanica, ikonica i drugih sitnica, koje je donela hadži Staka sa Svetog groba, ne bješe hesaba, jer je tim poklonima obdarila mnoge srpsko-pravoslavne kuće u Sarajevu – zapisao je Aleksa J. Popović.Prestankom turske uprave, prestala je da radi i Stakina škola. Ona i njena stara majka su postale štićenice moćne grofice Adeline Mis Irbi, velike srpske dobrotvorke, koja se borila za obrazovanje siromašne dece. Bio je 26. maj 1891. godine, kada je tokom održavanja narodne svečanosti u Sarajevu, tragično nastradala Staka Skenderova. Na nju je, dok je šetala Ilidžom, naleteo auto. Tek posle njene smrti, postalo je jasno koliko je doprinela obrazovanju devojčica koje su u međuvremenu postale ugledne žene.

Izvor: