Lepote Dunava i Golupca kroz objektiv Irene

Za ovu devojčicu/devojku (da se Irena ne naljuti 🙂 ) sam čula pre nekoliko godina i zadivila me je njena svestranost i marljivost. Njen blog Irenica pametnica je postao polazno mesto mnogim učenicima i nastavnicima, kad god treba da se pripreme za neko od takmičenja – o tome govori njegova statistika od preko 2 miliona poseta. Pročitajte ovaj tekst o njoj – može vam koristiti…

Irena Čučković, ima tek 17 godina a već je uspela da osvoji Internet zajednicu svojim fotografijama Dunava, Golupca i Golubačke tvrđave. Ona je iskoristila prednost života u ovom malom gradiću na obali Dunava, ali sa jednim velikim adutom – tvrđavom iz XIV veka na samom ulazu u Nacionalni park Đerdap. Irena, koja je trenutno učenica trećeg razreda Gimnazije u Velikom Gradištu ima preko hiljadu pratilaca na Instagramu, a njen rad su prepoznali i ljudi iz sveta fotograije. Ljubav prema fotografisanju otkrila je još u osnovnoj školi, a o tome kako je počela i šta bi još volela da fotografiše, Irena priča za portal Gost

Kada si se prvi put susrela sa profesinalnom fotografijom, odnosno kada si ti shvatila da bi volela da fotografišeš prirodu profesinalno?

– Verovatno najbitniji događaj u mojoj maloj fotografskoj karijeri bilo je učlanjenje u Foto klub „Foto VG“ iz Velikog Gradišta. Tada sam naučila najviše o profesionalnoj fotografiji, a sa tim Foto klubom sam imala i svoju prvu izložbu fotografija.

Da li se sećaš fotografija koje si prvi put napravila, da li si tad imala profesionalni fotoaparat?

– Prve fotografije napravila sam kada sam imala 14 godina, tokom jednog letnjeg raspusta, koristeći amaterski fotoaparat. Skoro svakog dana šetala sam golubačkim kejom i fotografisala. Nekoliko meseci kasnije na poklon sam dobila poluprofesionalni fotoaparat, koji i danas koristim. Golubac fotografišem od trenutka kada sam uzela fotoaparat prvi put u ruke. S obzirom na to da živim u Golupcu, logično je da se on nalazi na najvećem broju mojih fotografija. Nisam do sad pokušala da izbrojim koliko fotografija Golupca sam napravila. Pretpostavljam da ih ima bar 400 – 500.

Koje doba dana je idealno za fotografisanje, šta tebe privlači u Golupcu?

– Golubac je u svako doba dana idealan za fotografisanje. Najviše volim da fotografišem u kasnim popodnevnim satima, s obzirom da svetlost tada najbolje obasjava rumunsku obalu i Golubačku tvrđavu, koja se vidi sa keja. Zalasci sunca u Golupcu tokom leta su nešto posebno i njih takođe obožavam da fotografišem

Šta bi volela da fotografišeš u Srbiji, a još uvek nisi?

– Definitivno najviše volim da fotografišem prirodu, reke, parkove, šetališta… Trenutno bih najviše želela da posetim nacionalne parkove u Srbiji i kulturno – istorijske znamenitosti. Na vrhu spiska želja su mi Đerdapska klisura, kanjon Uvca i Viminacijum.

Kada su ljudi počeli da primećuju i uvažavaju tvoj rad?

– Moji prvi „fanovi“ bili su uglavnom Golupčani, kojima se dopalo to što sam fotografisala kadrove Golupca koji su ih podsećali na razglednice. Kako sam vremenom radila na svom fotografskom talentu i pravila sve više kvalitetnih fotografija, tako je i njihova popularnost na društvenim mrežama rasla. Drago mi je što danas postoji veliki broj ljudi koji podržavaju moj rad.

Iako si mlada talent i volju si pokazala, kakvi su tvoji planovi za dalje?

– Naravno, planiram da nastavim da se bavim fotografijom i razvijam svoj talenat. S obzirom da se trenutno skoro uopšte ne bavim portretnom fotografijom, volela bih da i o njoj naučim što više. U budućnosti bih volela da posetim što više mesta atraktivnih za fotografisanje u Srbiji i inostranstvu.

Kakva je podrška od okoline (prijatelji, drugovi, komšije…) kada je reč o tvom bavljenju fotografijom?

– Članovi moje porodice su bili prvi koji su prepoznali moj talenat i ohrabrivali me da nastavim da se bavim fotografijom. Od srednje škole koju pohađam takođe dobijam veliku podršku, a moje fotografije su izložene u holu škole. Često mi se desi i da me na ulici zaustavi neki poznanik i pohvali moje fotografije.

Koja je tvoja najdraža fotografija od svih koje si napravila?

– Teško pitanje. Opredelila bih se za fotografiju nastalu krajem jula 2014. godine, kod Golubačke tvrđave. Tog dana Biciklističko – planinarski klub iz Golupca je organizovao vožnju biciklom od Vinaca do Golubačke tvrđave, a ja sam im se pridružila kako bih fotografisala. Dok su biciklisti stajali na drugom kraju tvrđave, prišla sam obali Dunava i ugledala dečaka koji stoji u vodi i čamac koji tek što je isplovio. Pritom se jedna od kula tvrđave savršeno ogledala u vodi. To je ujedno jedna od poslednjih fotografija Golubačke tvrđave koje sam napravila pre nego što je kasnije tog leta započeta njena rekonstrukcija.