Marko Aurelije je rođen 121. godine n.e, a na presto stupio 161. godine. Bio je rimski car, naslednik i posinak Antonina Pija, a umro je 180. godine. Gotovo čitava vladavina njegova vladavina bila je ispunjena ratovima i on je u vojnim operacijama proveo više vremena nego i jedan car pre njega. Svojim delom Meditacije svrstao se među cenjene filozofe stoicizma.

Iza njega su ostali i njegovi citati koji se i dan danas prenose:

1. Posvetite se sadašnjosti.
2. Nemoj se bojati budućnosti! Doživećeš je ako ti je suđeno, pa ćeš sve razborito urediti kao što si znao razumno postupiti u sadašnjosti.
3. Još malo i zaboravićeš na sve. Još malo, i sve će zaboraviti na tebe.
4. Ljudska duša samu sebe vređa ako dopusti da je savlada naslada ili bol.
5. Nije vredno da samog sebe rastužim upravo ja koji nikada nisam želeo rastužiti svog bližnjeg.
6. Život je čovekov onakav kakvim ga oblikuju njegove misli.
7. Ljude pouči ili ih podnosi.
8. Čovjek vredi toliko koliko vrede stvari kojima se bavi.
9. Uvek idi najkraćim putem. Najkraći je put onaj koji je u skladu s prirodom; njega se drži kao spasonosnog i prema njemu sve govori i radi. To načelo oslobađa od tegoba i borbe od svake proračunosti i poze.
10. Porazno je kad u životu pojedinca pre klone duh nego telo.
11. Pogledaj u dubinu svoje duše. Tu ćeš naći izvor prave sreće, izvor nepresušni, samo valja da ga neprestano dubiš.
12. Onaj koji smera osvetu čini zlo samom sebi, jer postaje zao.
13. Najgora je ona oholost koja se uznosi lažnom skromnošću.
14. Izvršavaj svako svoje delo na taj način kao da ti je poslednje u životu.
15. Sve što čujemo je mišljenje, a ne činjenica. Sve što vidimo je perspektiva, a ne istina.

Evo što Marko Aurelije kaže o važnosti samokontrole i zdravog razuma:
…Valja paziti na sebe od ranog jutra i sam sebi govoriti: sada mogu doći u sukob s čovekom koji je drzak, nezahvalan, nagao, licemeran, nametljiv i ljut, jer svako ko je opsednut takvim porocima ne zna što je dobro, a što loše.

Ali, ako ja pouzdano znam što je dobro, a što loše, shvatam da je za mene zlo samo ono loše delo koje sam činim i da me niti jedna uvredljiva reč ne može povrediti, jer me niko protiv moje volje ne može naterati da činim zlo…

… Sunce neprekidno proliva svoju svetlost po celom svetu, a ona se ipak nikad ne potroši. Isto tako mora svetliti tvoj razum, prolivajući se na sve strane. On se proliva svuda, ne troši se, i kad naiđe na prepreku, ne sme pokazati ni razdražljivost ni gnev, nego mora mirno osvetljavati sve što žudi za njim, ne tamneći, ne posustajući, prekrivajući sve što se okrenulo ka svetlosti, a ostavljajući u seni samo ono što se samo okrenulo od njenog lica…

Izvor:

Izreke i citati

Zdravo zdravo