Juče se navršilo 30 godina od smrti jednog velikana, glumca Zorana Radmilovića. Rođen je 11. maja 1933. godine u Zaječaru, a preminuo 21. jula 1985. u Beogradu. Po očevoj želji je upisao Pravni fakultet u Beogradu, da bi kasnije studirao i na Arhitektonskom i filološkom fakultetu u Beogradu, a uporedo je glumio u KUD „Ivo Lola Ribar“. Završio je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i od 1962 do 1968. nastupao je u Beogradskom dramskom pozorištu gde je uglavnom dobijao sporedne uloge. Ostao je prepoznatljiv po ulozi Radovana u predstavi „Radovan III“ i svoju poslednju predstavu je održao 9. juna 1985. uz velike bolove, ali opet uz njegovu veliku želju predstava je održana do kraja. Samo tri dana kasnije prebačen je u bolnicu iz koje se nije vratio. Pogledajte insert iz čuvene predstave:

Zoran Radmilović je, pored dara za glumu, imao bar još jedan talenat, a to je istančan smisao za humor.

“Ja sam čovek koji pokušava da gleda život sa smešnije strane. Čini mi se da bi tako trebalo. Preporučio svim ljudima da pokušavaju da tako žive.“

Davne 1965. godine dao je jedan više nego duhovit intervju, u kome kao svoju najveću pasiju ističe gledanje kroz tuđi prozor dok šeta ulicom, a kao svoj najveći kvalitet jasno izražene znake genijalnosti. U slobodno vreme najčešće je sređivao svoj život, mada, kako je rekao, ništa nije radio dovoljno često.