Teška sudbina koja je zadesila srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva. U vremenima stradanja i ratnom vrtlogu rodila se ljubav imeđu Grkinje i jednog srpskog vojnika koga primarna dužnost prema otadžbini odvaja od voljene. On kreće u proboj Solunskog fronta svestan da se možda nikada neće vratiti. U jednom pismu on svojoj devojci šalje reči koje ona pravopisno i gramatički koriguje i pretvara ih u stihove. Stihovi bivaju prepevani, a jedan od najboljih interpetatora tog dela je Jorgos Dalaras. Ova pesma uzeta je kao himna grčko-srpskog prijateljstva. Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…

https://www.youtube.com/watch?t=121&v=nEUdQVpGgzI

Ne ljuti se na mene, oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje
što u tuđinu odlazim,
ptica ću postati
i ponovo ću tebi doći.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.
Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti
i dođi na kratko, da te vidim
da se od tebe oprostim.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.

Poznato je da su u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama, čak i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković, bio je oženjen Krfljankom Idalijom. Vlasnik hotela „Bela Venecija“, na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, gospodin Janis Gazis, udao sve tri svoje ćerke za Srbe. Zanimljivo je i to, da je na ovom ostrvu nastala i pesma „Tamo daleko“.

U nekim arhivama postoji pismo jedne Grkinje sa Krfa upućeno srpskom oficiru, koje opisuje tadašnju vezu između dva naroda iste religije i govori o jednom neraskidivom jedinstvu.

„Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni čak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva više. Vi ste stalno pevali i na vaš žagor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijatelja vašeg naroda, jer sam priželjkivala da se što kasnije vratite u svoju otadžbinu. Bili ste ovde da pokažete šta je život i otišli, a nas ostavili da patimo. Opet ćemo biti usamljene u društvu namrštenih lica, razgovora o novcu, opkoljene do smrti strašnom vodom, jer dalje ne možemo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili života na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljudi i ljubavi.“

———
Lyrics (Translated in English):
Mi Mou Thimonis Matia Mou – George Dalaras

Do not be angry with me, my dearest,
now that I am leaving for foreign lands,
I will turn into a bird and I will come
back again, to you.
Open your window,
my golden basil, my princess,
and with a sweet smile, wish me a good night.

Do not be angry with me, my dearest*,
now that I am going away from you,
and come here awhile, let me see you,
let me say goodbye.
Open your window,
my golden basil, my princess,
and with a sweet smile, wish me a good night.

Izvor:

Facebook reporter