Neki turcizmi su ipak večni

Za pola veka iz srpskog jezika nestalo je dve trećine turcizama, a od preostalih, oko 3.000, polovina se odomaćila da ih i ne osećamo kao reči stranog porekla.

Radeći na doktorskoj disertaciji „Turcizmi u savremenom srpskom književnom jeziku“, dr Marija Đinđić utvrdila je da u savremenom srpskom jeziku ima oko 3.000 turcizama.

– Zadržala se samo trećina turcizama iz Škaljićevog rečnika turcizama, objavljenog 1957. godine. Od 3.000 turcizama više od 50 odsto predstavlja odomaćene i frekventne turcizme – kaže dr Marija Đinđić, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU.

Interesantno je da su se neke od reči koje su deo standardnog srpskog jezika potpuno izgubile iz turskog jezika.

– Reči kao što su duvan (tur. duhan) i čilaš (tur. çil at), šegrt (tur. şakirt), gungula (tur. gulgule) i darmar (tur. tarumar) ne beleži Rečnik turskog jezika. To su reči koje pripadaju zastareloj leksici u turskom, dok su u srpskom jeziku i dalje u živoj upotrebi – objašnjava dr Đinđić.

Sa druge strane, u savremenom turskom jeziku neke reči koje su se odomaćile kod nas imaju danas nešto drugačiju semantičku realizaciju u turskom.

– Ukoliko u Turskoj zatražite peškir, dobićete pamučnu salvetu, jer se namesto njega upotrebljava reč havlu. Ukoliko zatražite torbu, dobićete kesu, a u hotelu se požalite na neudoban krevet, mala je verovatnoća da će vas iko razumeti, jer se krevet u savremenom turskom kaže jatak. S druge strane, reč krevet u srpskom jeziku i ne doživljavamo kao pozajmljenu reč – kaže dr Đinđić.

Šta su Turci uzeli od nas

– U savremenom turskom jeziku ima oko stotinu reči poreklom iz slovenskih jezika, ali se veći broj slovenizama ne koristi često jer pojmovi koje ove reči imenuju nisu više aktuelni, na primer plug i taljige. S druge strane, jedan broj reči pripada opštem leksičkom fondu i često se koristi kao kralj, višnja, kosa (kao alatka), šapka, četa, mazut i slično. S obzirom na to da je veći broj ovih reči zastupljen u svim slovenskim jezicima, teško je utvrditi iz kog slovenskog jezika su tačno ove reči preuzete. Slovenske reči su u većem broju zastupljene u dijalektima, odnosno u onim oblastima Turske u kojima žive doseljenici čiji je maternji jezik neki od slovenskih. Ono što je sigurno jeste da je Božić preuzet iz srpskog, a na turskom se izgovara Bodžuk – kaže dr Đinđić.

Šta je nestalo u oba jezika

– Turcizmi avlija, duvar i pendžer žive i dalje u pojedinim narodnim govorima, dok je veliki broj reči koje danas ne možemo da čujemo i one pripadaju u isto vreme zastareloj leksici i u turskom i u srpskom jeziku: Akar (kuća s okućnicom i sporednim zgradama), bazarđan (trgovac, prodavac), baljemez (veliki starinski top) diba (svilena tkanina protkana zlatnim i srebrnim žicama, brokat), dundar (gomila ljudi, četa vojske), espap (predmeti, roba za trgovinu), zijanćer (štetočina), kanara (klanica, mesara), mazbata (službeni akt), mangura (sitan turski bakarni novac), maraz (boljka, unutrašnja bolest, nemoć), mahmudija (turski zlatan novac), mirija (1. porez, danak. 2. zemlja, zemljišna nekretnina; država), nefer (prost vojnik), peškeš (dar, poklon), ridžal (dostojanstvenik, velikaš, prvak), ruždija (niža muslimanska srednja škola, progimnazija; građanska škola) – navodi dr Đinđić.

Deo žargona

Neki turcizmi postali su deo žargona.

– Na primer: dustabanlija (policajac), kesa (glupa osoba), ortak, talija, taličan, pajtaš, pekmez, peškir (peško), sunđer (alkoholičar), turšija (dosadna osoba), top (glupa osoba), fukara, džambas (debela osoba). Pitanje je da li iko od mlađih zna da se u sledećim rečenicama radi o rečima turskog porekla: Gde si ortak? ili On je taličan lik – kaže dr Đinđić.

Više od 51.000 reči

Novi tursko-srpski rečnik dr Marija Đinđić objavila je u Ankari.

– U rečniku je zabeleženo i leksikografski identifikovano više od 51.000 reči, i onih jednoznačnih, i onih sa bogatom višeznačnom strukturom. U rečnik su ušle i turske reči koje kao turcizmi postoje u srpskom leksičkom sistemu – kaže dr Đinđić.

Izvor:

Blic