Možete li da se setite u kakvom trenutku (životnoj situaciji) vas je zadesila vest da ste dobili Evropsku nagradu za književnost te, sada već davne, 2009?

Ne mogu više tačno da se setim, ali znam da sam bila kod kuće, verovatno sam pisala, kuvala ili sam spremala kuću… Međutim, tačno se sećam šta sam radila kada sam primila prvi poziv od mog francuskog izdavača: širila sam veš na terasi.

Radili ste kao profesor likovne umetnosti, a onda napustili školu i potpuno se posvetili pisanju. Da li biste danas rekli da je pisanje odabralo vas ili vi pisanje?

Istina je da me pisanje privlači veoma dugo, skoro oduvek, poput opsesije. Međutim, ipak mislim da sam ja ta koja je napravila izbor. Pre svega, napustila sam posao nastavnika, ne da bih se posvetila pisanju, već zato što nisam bila dovoljno pristupačna, u svojoj glavi, za svoje učenike.

Vaše stvaralaštvo odlikuju veoma zanimljivi opisi prirode, bliski pesničkom jeziku sa jedne i oštrim „okom“ kamere sa druge strane. Da li biste rekli da ste rečima uspeli da pomirite svoje dve ljubavi – slikarstvo i film?

Želite da kažete da pišući, stvari nekada prikazujem u krupnom planu, a nekada predstavljajući širu sliku? Mislim da vrlo dobro koristim oba postupka, naizmenično, kao na filmu… Ili možda želite da kažete da u mom stilu pisanja mogu biti u tragovima prisutni piktoralni elementi, dok u drugim situacijama pristupam sa preciznošću, pažljivim i detaljnim osluškivanjem stvari, izbliza? Ako je to ono na šta mislite, mogu vam reći da sam naklonjenija pažljivom osluškivanju, ostvarivanju bliskosti sa stvarima, i da je moj rad u svakom slučaju mnogo bliži filmu, pa i dokumentarnim filmovima, nego samom slikarstvu.

Poznato je da ste pisali naučne radove na temu tela u Pasolinijevim filmovima… Zašto vas je ovaj slavni pesnik, intelektualac i režiser toliko fascinirao?

Moj rad o Pazoliniju, koji je napisan pre više od dvadeset godina, spada u opštije radove o telima sa “ograničenjima”(amputiranje, hendikepi, transseksualnost, nasilje) kojima sam se bavila u svojim istraživanjima tokom studija i kasnije u književnom radu. Kod Pazolinija konkretno, zanimala me je sposobnost “zarastanja” kojom se on bavi u svojim filmovima: film i jeste upravo to, stvaranje tehnikom isecanja i spajanja, koji ponovo lepi delove raskomadanih tela.

Objavljujete pod pseudonimom, na koji način objašnjavate ovaj postupak?

Sve moje knjige su napisane pod pseudonimom, samo sam jednostavno, sa promenom izdavača, promenila i ime pod kojim objavljujem svoje radove. Nisam želela da moji učenici (i njihovi roditelji!) počnu da povezuju moj književni rad sa mojim poslom nastavnika (čak iako nisam predavala književnost, već likovne umetnosti), želela sam da imam slobodu da pišem o čemu želim.

Možete li da nam kažete nekoliko reči o deluLigne & Fils?

Ligne & Fils je prva knjiga „trilogije obala“, koja se bavi vezom između vode i čoveka, prirodnog i sagrađenog, protočne snage i reka koje ih okružuju. Ovaj, prvi, deo se bavi izvorima, rekama i mlinovima (gde su glavni orijentir pojedine doline Aldešoaa). Drugi deo, koji još uvek nije završen, bavi se veštačkim jezerom, dok će u trećem delu tema biti reke, estuari, more, okeani, vodene struje i močvare.

Kada bi u jednoj rečenici, ili jednom stihu trebalo da opišete Beograd – kako bi on glasio?

Osvežavajuće.