Bojićeva oda u originalu

„Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom!“, početni su stihovi „Plave grobnice“.

Rukopis antologijske pesme Milutina Bojića za koji se strahovalo da je izgubljen prvi će put posle više decenija biti izložen 16. maja u Biblioteci „Milutin Bojić“.
U Noći muzeja prostor i dvorište Biblioteke „Milutin Bojić“ ispuniće postavka „Blago knjiga koje je sačuvano od kontejnera“, u okviru koje će i prvi put posle više decenija biti izložen rukopis „Plave grobnice“.

– Sređujući sefove biblioteke, pre oko godinu dana, u neobeleženoj fascikli pronašli smo rukopis „Plave grobnice“ za koji se strahovalo da je izgubljen. Hartiju u načetom stanju predali smo stručnjacima Narodne biblioteke Srbije da obave restauraciju i zaštite ovu neprocenjivu građu – kaže Jovica Krtinić, direktor Biblioteke „Milutin Bojić“.

Milutin Bojić (1892-1917) bio je najmlađi i ujedno onaj u kojeg su polagane najveće nade među pesnicima tragične generacije koji su svoj životni put završili prerano u ratnom vihoru. Još kao gimnazijalac napisao je svoju prvu dramu, trilogiju „Despotova kruna“. U Narodnom pozorištu 1913. prisustvovao je izvođenju svoje “Kraljeve jeseni”. Naredne godine objavio je prvu zbirku pesama, a početkom rata seli se u Aranđelovac i potom u Niš. gde je cenzor vojne pošte, a uređuje i dnevni list “Glasnik”. U 1915. objavljuje i ep “Kain”.

– Po prelasku Crne Gore i Albanije pesnik je proživeo 1916. na Krfu. Početkom jeseni te godine jednomesečno odsustvo proveo je u Francuskoj, gde je poslednji put video svoju verenicu Radmilu u Nici i brata u Tulonu. Bojić je neumorno radio. Znatan deo vremena posvećivao je svom neobično široko

zamišljenom romantičnom epu “Večna straža”, koji je ostao, nažalost, nedovršen.

Prepiska sa verenicom Radmilom

– Nedavno smo od Bojićevog sinovca Mirka dobili pisma koja je pesniku pisala verenica Radmila Todorović. Među pismima su i neka iz perioda pre rata, Radmila u jednom pominje kako ga viđa u šetnji Topčiderom, a njihova prepiska je vođena uglavnom na francuskom jeziku zbog, verujemo, vojne cenzure. Znamo da se Radmila nije udavala, da je doživela duboku starost, ali ne znamo da li ima i koga od naslednika, a koji bi mogao da nam pomogne da pronađemo i dođemo do pisama koja je ona dobijala od Bojića. To bi bilo dragoceno, bar da ih pozajmimo i digitalizujemo – navodi Jovica Krtinić.
Radmilina pisma, kao i rukopis “Plave grobnice“, moći će da se pronađu i na stranicama digitalne biblioteke „Milutin Bojić” (digitalna.milutinbojic.org.rs).

Tamo je nastala i njegova zbirka pesama “Pesme bola i ponosa”, tamo je doradio zbirku soneta “Soneti”, dovršio u otadžbini započetu dramu komediju “Uroševa ženidba” – podseća književnik Ratomir Damjanović čija izdavačka kuća “Itaka” je povodom obeležavanja stogodišnjce početka Velikog rata objavila Bojićevu zbirku “Pesme bola i ponosa”, koja sadrži i „Plavu grobnicu“.

Ova zbirka je prvi put objavljena 28. juna 1917. u Solunu. Lično je priredio, a izdanje je najvećim delom uništeno u velikom požaru. Preostali su primerci koje je pesnik prethodno podelio prijateljima. Već početkom septembra zbog zapaljenja pluća pada u postelju i 8. novembra umire od tuberkuloze. Imao je dvadeset pet i po godina.

“Mrtvi pesniče bez domovine! Milutine, mi te tužni, u tuđini izgubljeni, u tuđini ostavljamo: S Bogom!”, nad rakom Milutina Bojića izgovorio je Ivo Ćipiko.

Sahranjen je u groblju u Zejtinliku, a njegove kosti su 1922. prenete na Novo groblje u Beograd.

Posveta Nušića

Još jedna knjiga, sa posvetom Branislava Nušića, biće pred očima posetilaca Noći muzeja.
– Emil Popović nam je poklonio knjigu sa posvetom Branislava Nušića. Naime, šetajući sa dedom, sreli su Nušića koji se obradovao školskom drugu. Pitajući ko mu je ovaj momak i da li dobro uči, odveo je dečaka do knjižare i kupio mu “Našoj deci“ Zmaj Jove, potpisujući knjigu sa “Unuku mog školskog druga Đoke Popovića” – ističe Jovica Krtinić, direktor biblioteke “Milutin Bojić“.

Retki primerci knjiga

– Čest je slučaj da rukopisi koji predstavljaju blago završe daleko od očiju ljubitelja književnosti. Misija naše biblioteke je da pronađe, očuva i prikaže javnosti retke primerke knjiga. I mnogi već znaju da mi ne odbijamo poklone. Slučaj je hteo da fotomonografija iz 1937. Leni Rifenštal, jedne od najuticajnijih umetnica 20. veka sa kontroverznom prošlošću, ne završi u kontejneru. Čovek koji je imao mnoštvo knjiga na nemačkom hteo je da ih se reši, a budući da je saznao da mi prihvatamo poklone, obratio nam se. Knjiga je štampana u Berlinu, u čast Olimpijade, i koliko je poznato jedino je originalno izdanje u Srbiji – kaže Krtinić.
Osim knjiga, u ovoj beogradskoj biblioteci čuva se i štampa, retki su i vredni primerci „Krfskog Zabavnika“, kao i različiti prospekti i priručnici. Na predstojećoj izložbi biće predstavljeni i primerci koji su izlazili u okviru Kola Srpske književne zadruge za vreme okupacije, zanamiljivi zbog toga što zadruga ova izdanja nikada nije priznala. Interesantan bi mogao da bude i Danteov „Pakao“ u prevodu Vladimira Nazora koji je objavljen 1943. u Zagrebu.