Malo kasnije prolazio je drugi čovek i pomislio: “Seljak je pravi don Žuan. Po celi dan sedi, gleda devojke u prolazu i zadirkuje ih.”

Najzad je prošao šumski radnik i pomislio: “Ovaj je čovek zacelo vredan radnik. Trudio se celog dana i sad se s pravom odmara.”

O seljaku koji je sedio na pragu svog doma zaista nemamo detaljnijih saznanja. Možemo, međutim, mnogo toga zaključiti o trojici ljudi koji su prolazili: prvi je bio lenj, drugi ne baš dobar čovek, a treći je bio vredan radnik.

Bruno Ferrero