Ako pokušate da se setite imena neke naučnice, Marija Kiri će verovatno biti prva, a možda i jedina, koja će vam pasti na pamet. Istina je, međutim, da su žene ostvarile značajna naučna dostignuća, uprkos preprekama s kojima su bile suočene zbog toga što pripadaju „slabijem polu“.

 Predstavljamo vam pet žena koje zbog svojih neverovatnih otkrića i doprinosa nauci zaslužuju da budu poznate i poštovane baš kao i Marija Kiri.

1. Lize Majtner – nuklearna fizika

Austrijska fizičarka Lize Majtner (1878-1968) druga je žena koja je doktorirala fiziku na Univerzitetu u Beču 1906. godine i prva žena u Nemačkoj koja je 1926. postala redovni profesor fizike.

 Pošto je nacistička Nemačka anektirala Austriju 1938, Majtnerova je morala da napusti Nemačku zbog svog jevrejskog porekla.

 Lize Majtner i Oto Han otkrili su nuklearnu fisiju 1939. godine, ali je Nobelovu nagradu za hemiju 1944. godine primio samo Han, koji je umanjio značaj doprinosa Majtnerove.

 2. Meri Ening – paleontologija

Meri Ening (1799-1847) je bila samouki paleontolog iz siromašne porodice u Lajm Redžisu, na jugozapadu Engleske.

 Pošto je otkrila prvog kompletno očuvanog ihtiosaurusa 1811. i kompletno očuvanog pleziosaurusa 1823, postala je stručnjak za fosile i geologiju i odigrala je ključnu ulogu u stvaranju nove naučne discipline.

Obrazovani muški savremenici često su joj se obraćali za stručno mišljenje, iako, kao žena, nije mogla da postane član Udruženja geologa u Londonu. Međutim, u trenutku kada je umrla od raka u 47. godini, već je bila priznata među naučnicima i u javnosti.

3.  Gertrud Elion – farmakologija

 Gertrud Elion (1918-1999) je diplomirala hemiju na Koledžu Hanter u Njujorku 1937. godine.

Velika ekonomska kriza sprečila ju je da se upiše na postiplomske studije, ali to je nije obeshrabrilo.

Radila je kao nastavnik i kao asistent u laboratoriji za platu od 20 dolara nedeljno pre nego što je dobila posao asistenta u farmaceutskoj kompaniji “Berouz-Velkam”, gde je razvila purinetol, prvi lek protiv leukemije, pirimetamin, lek protiv malarije, i aciklovir protiv herpesa, koji je i danas u upotrebi.

Kasnije je nadgledala prilagođavanje azidotimidina, prvog leka protiv side. Iako nikada nije doktorirala, godine 1988. dobila je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

4. Džoslin Bel Bernel – astrofizika

Naučnica rođena 1943. godine doktorirala je astrofiziku na Univerzitetu Kembridž, a tokom postdiplomskih studija konstruisala je radio-teleskop i otkrila radio-signal za koji je ustanovila da potiče od rotirajuće neutronske zvezde, kasnije nazvane pulsar.

Za ovo “najvažnije otkriće 20. veka u astronomiji” njen supervizor i njegov kolega dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 1974. godine, ali ne i Bernelova, što je izazvalo gnev mnogih uglednih astronoma toga vremena.

Kasnije je dobila mnoge nagrade i počasti, između ostalog, postala je predsednik Kraljevskog astronomskog društva i prva žena predsednik Instituta za fiziku.

5.  Rozalind Frenklin – kristalografija

Ovoj hemičarki (1920-1958) pripadaju velike zasluge za istraživanja u oblasti rendgenske kristalografije, koja je bila od ključnog značaja za otkriće čuvenog dvostrukog lanca DNK.

Radila je u okolnostima koje ni najmanje nisu bile naklonjene ženama, a kakav su odnos prema njoj imale njene muške kolege najbolje ilustruje autobiografija Džejmsa Votsona (jedan od naučnika koji su otkrili dvostruki lanac DNK) u kojoj s nipodaštavanjem piše o “Rouzi” (nadimak koji je ona mrzela).

Frenklinova je umrla od raka jajnika 1958, kada je imala samo 37 godina. Četiri godine kasnije Frensis Krik, Džejms Votson i Moris Vilkins dobili su Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, a prilikom primanja nagrade nisu ni spomenuli Rozalind Frenklin.

Izvor:

Blic