VELIKE REČI FJODORA DOSTOJEVSKOG (1821-1881)

Iz njegovog burnog života, proizašle su neke od najvećih reči u istoriji čovečanstva. Završio je vojnu školu, a već u 28. godini je uhapšen i osuđen na smrt zbog revolucionarnih aktivnosti protiv Cara Nikolaja I. Posle lažnog streljanja, Dostojevski je pomilovan i poslat u Sibir na prinudni rad. U tamošnjem zatvoru je proveo osam godina, a povećao mu se broj epileptičnih napada koje je imao i glavni lik iz njegove knjige „Idiot“. Postavši ubeđeni hrišćanin i tako je pronašao nadu za povratak u normalan život – kao potporučnik je služio u današnjem Kazahstanu. Borbu sa konstantnom nemaštinom dodatno je otežao upadanjem u kockarske dugove. Iz tako burnog života, proizašle su genijalne reči…

Kada je bogatstvo izgubljeno ništa nije izgubljeno, kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno.
Ako raj nije u tebi samom, nikad nećeš ući u njega.
Pre nego što kažeš ljudima kako treba da žive, pokaži to na svom primeru.
Oni koji umeju da govore, govore kratko.
Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima.
Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.
Glupan koji je postao svestan da je glupan nije više glupan.
Duša se leči vremenom provedenim sa decom.
Sarkazam – posljednje utočište skromnih i čestitih ljudi u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne.
Mnogo nesreće je došlo na ovaj svet usled nemarnosti i neizrečenih stvari.
Postoje stvari kojih se čovek boji da ih kaže pa makar i samome sebi. Svaki pristojan čovek ima određeni broj tih stvari koje je sačuvao negdje u svojim mislima.
Pravi džentlmen, makar izgubio sve što poseduje, ne sme pokazati emocije. Novac mora biti tako nisko na džentlmenovoj listi prioriteta da gotovo ne zaslužuje bilo kakav trud.
Onaj koji nikad ne promeni svoje mišljenje voli samog sebe više nego li istinu.
Lepota je misteriozna, ali i užasna. Božansko i đavolje se tu bore, a poprište borbe je ljudsko srce.
Braćo, ne bojte se greha ljudskog, volite čoveka i u grehu njegovom.
Do vlasti dolazi samo onaj ko se osmeli da se sagne i uzme je. Tu se traži jedno, samo jedno: treba se odvažiti!
Rad je zadovoljstvo razuma a nerad je naslada mašte.