Milica Jeftimijević Lilić

Očaravajuća moć estetskog učinka

(Miljena Minja Drndar, Vaga za netačno merenje, Beograd, 2012)

Sveukupnoj književnoj produkciji dodata je i knjiga Miljene  Minje Drndar Vaga za netačno merenje koje je sebi sama prokrčila put a da književna javnost  uopšte nije reagovala na to, kao da je ovo  vreme u kojem se hrli u knjižare, što zaslužuje poseban komentar i skreće pažnju na delo  autorke koja će se tek potvrđivati i najbolji je pokazatelj  njene vrednosti.

 Šta je zapravo to što su čitaoci  pronašli u toj knjizi? Da li su to naglašene emocije, požrtovanost, borba za svoj identitet, ljubav prema bližnjem, opisi lepote oko nas, kritika svega negativnog u našem narodu, u s vetu u koji se  trči kao u obećanu zemlju…ili sve to i ono neotkriveno što svako vredno delo  sadrži a što emanira prijemčivost, kao u ovom slučaju.Što zgrabi čitaočevu pažnju, uvuče u sebe celo njegovo  biće, preplavi ga snagom duha koji je delo stvorio, donese katarzu koja oslobađa od svakodnevice, što i jest e svrha umetnosti… Estetsko   je uvek leko ito, kompenzirajuće, a to  u velikoj meri donosi knjiga Vaga a netačno merenje jer se bezmerna ljubav prema lepoti, muško-ženskom principu, tradiciji, svojoj domovini izlila iz duše autorke, pretočila u romanesknu formu i otuda zrači opčinjavajuće i okrepljujuće. Sam život progovra oporošću svoje neminovnosti, ali i čarolijom neotkrivenih mogućnosti u stizanju do suština, sebe i ljubavi kao Božjeg dara.

Naravno , takav put nove knjige otvara i pitanje, šta je šta i ko je ko na javnoj sceni, pa i knjiže vnoj. Koliko su zaista vredna pojedina dela koja se sversdno reklamiraju, bivaju u jednom trenutku obasjana milošću opšte pažnje a pototonu bezglasno  u zaborav  zajedno sa imenima svojih autora pod poplavom novih na koje  se  opet tako, ponekad i napadno, skreće pažnja iz komercijalnih razloga, jer poznato je, prodaje se ono što se reklamira, ne nužno i ono što vredi. Najb olji primer za to su sve novije i atraktivnije reklame coca cole, uprkos upozorenjima o njenoj štetnosti, a o prodaji da ne govorimo… Naprosto ide…

Eto, i nehotice se dotaknusmo  dobrog i lošeg, lepog i korisnog, prolaznog  i trajnog… i već  smo u samom srcu knjige Vaga za netačno merenje koja je  jedan snažan krik pred životom ovog vremena i pred večnom lepotom koju daruje duboko proživljena ljubav.  Pisana poletno,  na momente omamljujuće  sugestivno, ona je spoj najgrubljeg  realizma i magičnog, ona je veristička slika sveta i očaravajuća  slika žudnje za najsnažnijim  doživljajem ljubavi, za samoostvarenjem kroz ljubav i bespoštedna kritika sistema u kojima se opstaje snagom  volje, upornosti ili nedokučivih sudbinskih okolnosti.

Smeštanjem radnje u nesrećne devedeste prošlog veka, Miljena Minja Drndar pokazuje koliko je ovde sve ostalo isto i deceniju iza toga, kolika je nemoć pojedinca, naročito mladih ljudi da život dovedu u red i kad su najizdržljiviji, najhrabriji, a tek kad im ponestane snage… kakva su to onda iskušenja i borba s vetrenjačama… I dok čitalac prati junake  koji se probijaju  kroz mučnu svakodnevicu u kojoj se poseže za švercom da bi se preživelo, traži izlaz u političkoj angažovanosti ili se beži u svet , ona ga zapravo priprema za rajske trenutke punog života koji prosto provali na stranicama  na kojima se  ponovo susreću oni koje je upravo takav  sticaj okolnosti razdvojio. Snaga bola glavne junakinje Zorane za voljenim mladićem Veljom, koji bez reči objašnjenja nestaje, pred izvesnom mobilizacijom za rat, u Holandiju gde će se nastaniti opisana je vrhunski. Taj bezglasni krik ponosne devojke  koja u očajanju grli stablo  višnje a potom ritmički udara čelom o njega kako  bi dala oduška patnji, dramatično  je dočaran i antički potresan tim pre što se sve to odvija pred očima prestrašene majke i sestre koje znaju da joj ne mogu pomoći. Kao ni zemlji koju će potom bombe razoriti ubijajući joj podmladak trovanjem svega živog, pa i stabla trešnje koje će se odjednom sasušiti kao što se i budućnost tako uništene države neminovno urušava …

U  široko postavljenom okviru zbivanja gde se  prati uspon i borba sa živtom mnogih  potpuno individualizovanih i upečatljivih aktera (i  tada novih političkih  opcija)  kroz njihove ispovesti ili naraciju o drugom liku, vidimo preko različitih naratorskih glasova, oporavak   glavne junakinje Zorane i novu vezu, ali ne i ljubav koja bi je ispunila, dovela  k sebi… Potresne su scene vezane za majčinu smrt, putovanje zbog nabavke robe u Rumuniju, Bugarsku, predivan odnos bake prema njoj, oca koji bi da je zaštiti, sestre koja je prava podrška, prijatelja i sl. Međutim, sredinom romana nastaje pravi „zemljotres“, kada se tobož prežaljeni  mladić ponovo  pojavljuje. Tu se u svoj kompleksnosti portretiše njeno biće, borba sa sobom, pokušaj da se „izbelfira“ ravnodušnost prema jednom  (koga voli previše) i ljubav prema drugom mladiću,  Ivanu za koga će se i udati, koga voli ali «ne dovoljno»… Način na koji je predstavljen lik  tog „nevernog“ mladića  Velje, što je znao snagu ljubavi i čekao,  maestralan je, i fizički i duhovno, i to govori o darovitoj spisateljici koja  dostiže svoj maksimum kada govori o snažnoj ljubavi svojih protagonista, tačno osećajući kako treba da dozira njihove doživljaje… Pojedine sekvence između najbitnijih dešavanja mogle su biti i sažetije, iako je  dramaturški sve opravdano i strukturno dobro povezano.

No, roman je sveobuhvatna celina u kojoj se prevashodno slikaju vreme i univerzalno  sročene istine o životu. Vaga za netačno merenje je upravo to. Sa slikarskom preciznošću skicirana je poražavajuća stvarnost u tadašnjoj Jugoslaviji, umrtvljivanje naroda opštom nemaštinom a potom i «buđenje» naroda, pravljnje kulta ličnosti  vladara i zloupotreba ideja o revolucionarnim promenama, pokušaj mladih pojedinaca da se snađu u takvim okolnostima i da dostojanstveno žive od svoga rada… li njihovo bekstvo u zemlje Zapada koji će ih isto opustošiti samo na drugi način.

Suprotstavljajući dva kulturna modela življenja naš i Zapadni, autorka  dočarava  porodična slavlja kroz detaljan opis hrane, porodične bliskosti i otuđenost koja tamo vlada… Optimističan kraj dela sugeriše da još nije sve izgubljeno, da ljubav uvek pokaže put i da je porodica utočište koje će opstati u vremeneu uprkos opasnim izaovima … Kao i prava literatura…

Jednom rejču, u Vagi za netačno merenje, sve je izmereno snagom volje autorke Miljene Minje Drndar, da svoj spisateljski dar prenese u jedno ozbiljno i složeno literano delo koje je pravo osveženje za čitaoca koji neizostavno uz dobar sadržaj očekuje i bar malo uživanja u avanturi čitanja. Ovde će to pronaći u izobilju…. I onda će s razlogom s nestrpljenjem čekati njenu novu knjigu.

Izvor:

Časopis Trag, broj 38 (2014)