Prestao sam da gledam prljave sudove kao dokaz da moja žena po ceo dan sedi. Umesto toga, sam sam ustao i počeo da ih perem. Shvatio sam da to nije njen nered, već naš nered, i počeo više da uskačem.

Postavljao sam police u garaži kad mi je prišla devojčica iz komšiluka, drugarica moje četvorogodišnje ćerke, i rekla: “Sad sam bila u vašoj kući. Prilično je prljava. Norina mama mora više da čisti.”

“Neki ljudi bi rekli je ta primedba nepristojna,” kazao sam.

Devojčica mi se vragolasto nasmešila i rekla “aha!”

Problem sa petogodišnjim devojčicama je što su sto-posto iskrene. I zaista, kuća nam je bila u haosu. U tom trenutku, mogao sam da smislim milion razloga koji bi objasnili gomile nabacanih stvari, donji veš ostavljen unaokolo, korpe sa čistim rubljem na sred dnevene sobe itd. Uvek se tu nađe i razboj za pravljenje narukvica od gumica, par lutaka, plastelin i par prljavih sudova na stolu.

Neko od dece se uvek mota po našoj dnevnoj sobi ili na tremu, jede našu hranu i pravi nered uzimajući igračke koje posle ne vrati na mesto A upravo smo dobili i novu bebu, verovatno najveći (i najbolji) razlog za neurednu kuću.

Ali, nijedan od ovih izgovora nije važan, jer izgleda da za nered u kući opravdan izgovor ne postoji.

Ima ljudi sa prljavijim kućama. Video sam ih. A kada sam bio mlad, išao sam u te kuće i govorio podmukle stvari tipa: „Sad sam bio u vašoj kući. Prilično je prljava.”

„Iako živimo u doba partnerstva i jednakosti, kada nezaposlen otac nije retkost (i sam sam to neko vreme bio), bez obzira na okolnosti u porodici, ljudi za neurednu kuću uvek krive moju ženu.“

Onda bih otrčao svojoj kući i ispričao to mami, i zajedno bismo se smejali i sudili tim neurednim ljudima. Majka bi rekla nešto poput “Zar ona ne brine o svojoj kući? Ili svojoj deci?”

Uvek se sve svodi na krivicu majke.

Iako živimo u doba partnerstva i jednakosti, kada nezaposlen otac nije retkost (i sam sam to neko vreme bio), bez obzira na okolnosti u porodici, ljudi za neurednu kuću uvek krive moju ženu.

To verovatno znam zato što sam i ja bio jedan od njih.

Ubrzo nakon što je predstala da radi i počela da ostaje kući sa decom, počeo sam da je osuđujem. Gledao bih stanje u kući i mislio “Imaš jedan posao! Jedan posao! Da se staraš o domu.”

Nikada mi nije palo na pamet da decu nije briga što usisavaš. Svejedno će prosuti pahuljice. Kada sam ih ja čuvao kod kuće, počistio bih ispod stola, i deset minuta kasnije, opet bi bilo prljavo. Naterao bih decu da pokupe igračke pre spavanja, a ujutro, čak i pre nego što bih ustao, već su bile rasute.

Ne želim da sudim o vašoj deci, ali moja su neverovatan izvor nereda.

Tako sam otkrio da je briga o domu zapravo zbir milion poslova koji zahtevaju puno radno vreme. Moja žena je domaćica, vaspitačica, učiteljica, medicinska sestra, šofer, psihoterapeut, kuvar, vanredni učenik, školski volonter, pomagač komšijama i još mnogo toga.

Pre par godina, Mel i ja smo se posvađali zbog kuće. Rekao sam da je sramota što tako izgleda i pitao je šta je radila ceo dan. “Ne može biti toliko teško održavati kuću čistom,” rekao sam.

Izbiljno smo se posvađali. Rekla mi je da ne shvatam sa čime se ona bori. A onda je rekla nešto što me je stvarno pogodilo. Rekla je “Nekada moram da izaberem između čišćenja kuće i odvođenja Tristana i Nore u park. Ili zabavljanja sa njima, ili učenja čitanja i pisanja. Nekada mogu ili da perem sudove ili da učim sina da vozi bicikl ili ćerku da hoda. Iskreno, radije bih radila ove druge stvari. Radije ne bih da budem mama koja ignoriše decu i sebe zbog toga što suviše brine o tome šta će komšiluk reći o neredu u kući.”

„Prestao sam da brinem o kući, i počeo da obraćam pažnju na razvoj naše dece. Počeo sam da obraćam pažnju na to koliko smo srećni i na vezu koju deca imaju sa majkom, i primetio da imamo neurednu kuću i zaista srećnu i pametnu decu.“

Prestao sam da gledam prljave sudove kao dokaz da moja žena po ceo dan sedi. Umesto toga, sam sam ustao i počeo da ih perem. Shvatio sam da to nije njen nered, već naš nered, i počeo više da uskačem.

Prestao sam da brinem o kući, i počeo da obraćam pažnju na razvoj naše dece. Počeo sam da obraćam pažnju na to koliko smo srećni i na vezu koju deca imaju sa majkom, i primetio da imamo neurednu kuću i zaista srećnu i pametnu decu.

Ne kažem da čista kuća znači da nešto činite pogrešno. Ono što kažem je da ne osuđujem svoju ženu zato što uči mog sina da pliva umesto što usisava dnevnu sobu. Ne krivim je što, umesto da raščišćava sto, navikava moju ćerku na nošu. I ne mislim da treba da osuđujete nezaposlene mame zbog neurednih domova, jer su verovatno to vreme pametnije potrošile.

Klint Edvards je autor bloga “Nemam pojma šta radim: Tatin blog”.

Izvor:

http://www.detinjarije.com/krivio-sam-svoju-zenu-za-nered-u-kuci-i-nisam-bio-u-pravu/

http://www.washingtonpost.com/news/parenting/wp/2014/07/21/i-blamed-my-wife-for-our-messy-house-i-was-wrong-for-many-reasons/