Planeta Zemlja, planeta na kojoj živimo, je poput svakog živog organizma: ne može funkcionisati bez energije. O tome na koji način se Zemlja opskrbljuje energijom za svoje vlastito funkcionisanje postoje mnogobrojna naučna istraživanja, teorije i mišljenja – od onih relativno jednostavnih, pa do detaljno razrađenih studija o nekom aspektu te opskrbe energijom. Ono sa čime se svi više – manje slažu jeste činjenica da bez tzv. energetskih vrtloga-vorteksa, Zemlja ne bi mogla funkcionisati. Zbog toga su vorteksi Zemlje prisutni svugde, a njihova osnovna karakteristika je da emituju dosta jaku energiju (pranu, chi), koje je nužna za održavanje života na Zemlji.

U fizici se vorteks definiše kao energetska masa koja rotira u obliku vrtloga i stvara intenzivno energetsko polje.

Energetski vorteksi Zemlje razlikuju se po svom vibracijskom kvalitetu: postoje vorteksi visoke vibracije (konstruktivni vorteksi), te vorteksi niskog kvaliteta vibracije (destruktivni vorteksi). Za prirodu je karakteristično da na mestima destruktivnih vorteksa život odumire, životinje izbegavaju ta mesta, drveće niti bilo kakvo rastinje tu ne može opstati, a sam pogled na ta mesta pokazuje njihovu narav – to su naime, ružna mesta koja odumiru.

Za razliku od njih, postoje i visokovibratorna mesta, mesta na Zemlji koja su poznata po svojim izrazito jakim energetskim zračenjima koja omogućuju puni procvat svega što se nalazi u i oko tih centara. Mnoge civilizacije poznavale su vortekse Zemlje i njihovo ogromno značenje koje oni mogu dati svemu što nastane na tim mestima, stoga su gradile svoje centre, svetilišta, hramove i druge građevine upravo na tim mestima, Naime, oni su znali da gradnja na upravo takvim mestima daje puno veću mogućnost ekspanzije svega što se tu izgradi, a ta podržavajuća energija osigurava tada veću mogućnost opstanka toga što se na tom mestu izgradi. Možemo reći da su više-manje sve svetske religije poznavale važnost vorteksa, stoga su svoje crkve, džamije, ashrame i druge građevine gradili planski, u skladu s elitnim znanjima koja su o tome posedovali.
Postoje mnogobrojni primeri mesta, pogotovo crkava, izgrađenih na takvim mestima, u kojima se događaju čudotvorna isceljenja, levitacije, i druga čuda. Svaka zemlja ima takva mesta, pa tako ona postoje i u Hrvatskoj. Iako ih ima više, čini se da su najpoznatija mesta ona oko Vodnjana u Istri koja već dugi niz godina postaju mesta dolaska turista i drugih ljudi koji su s time upoznati. Crkva Sv. Blaža u Vodnjanu poznata po svojim mumijama, te Sv. Foška kod Fažane samo su dva primera takvih mesta. Iako se o tome ne govori javno, sedišta velikih svetskih banaka, korporacija, ali i vlada pojedinih zemalja izgrađena su također na takvim mjestima, a svi su oni koristili usluge geomanata i drugih stručnjaka znajući za važnost energetske podloge koja će tada nositi njihov projekat i omogućiti da namera izgradnje tog objekta bude na neki način energetski duplicirana: time namera stvaranja profita donosi dugoročan profit upravo na takvim mjestima, namera širenja neke religije osigurava opstojnost te religije, namera stvaranja centra moći na takvom mestu pojačava njegovu moć, itd.
Od mnogobrojnih energetskih centara na našoj planeti, usprkos različitim tumačenjima o 7 glavnih energetskih centara, najviše se spominju ovi:

 1. Grand Canyon – Severna Amerika
Ovo je prvi energetski vorteks Zemlje, mada neki smatraju da je to planina Shasta u Kaliforniji. Grand Canyon se nalazi u području Arizone, a to područje nastanjuje indijansko pleme Hopi što u prevodu znači „miroljubivi“. Zanimljivo je da je to područje u direktnoj opoziciji s planinom Kailash na Tibetu koja se smatra 7. energetskim centrom Zemlje. Iako se nalaze na različitim krajevima sveta, indijanska i tibetanska kultura imaju puno toga zajedničkog, čak postoji velike sličnosti u njihovom jeziku, što je mnoge istraživače nagnalo na teoriju da potiču od zajedničkog drevnog plemena.

2. Machu Picchu – Peru
Ovo mesto često se naziva i „izgubljenim gradom Inka“ , a reka koja teče dolinom ispod planine glavni je izvor reke Amazone, najvećim izvorom vode na Zemlji. Ovaj grad izgrađen je oko 1300. godine, ali je ostao skriven sve do 1911. god. Mnogi smatraju da je grad bio napušten i 400 godina zaboravljen i to pre nego su carstvo Inka pokorili Španjolci.

3. Uluru – Australija
Uluru je najveći kameni monolit na svetu, a zovu ga još „kameno brdo“. Nalazi se oko 450 km od Alice Springsa i deo je nacionalnog parka Kata Tjuta. Australski aborigini smatraju ga svetom planinim.

4. Glastonbury Tor – Engleska
Tzv. “ stožasto brdo“ je brežuljak za koji se vežu mnoge keltske i druidske legende, te legende o kralju Arthuru. Smatra se da je na tom području bio smešten Avalon, legendarno ostrvo iz legende o kralju Arthuru. Smatra se da je ovo četvrti energetski vorteks Zemlje, iako neki smatraju da je umesto njega to reka Ganges u Indiji.

5. Giza piramide – Egipat
Ovo je centar drevne staroegipatske civilizacije, a nalazi se nedaleko od Kaira. Giza je nekada bila nulti meridijan, referentna točka za određivanje geografske dužine, čija je početna točka bila Keopsova piramida. Mnogi smatraju da je jaki energetski vorteks i planina Sinaj, važno mesto za sve hrišćane.

6. Planini Fuji – Japan
Ova planina je jedno od glavnih obeležja japanske umetnosti, pogotovo japanskih zen majstora, a smatra se šestim zemljanim vorteksom.

7. Planina Kailash – Tibet
Ovaj himlajski vrh svet je za budiste, hinduse i jaine, a smatraju ga krunom svijeta, središtem sveta i smatra se sednim vorteksom. Uz ovaj sveti vrh veže se priča o pojavljivanju i boravku Mahavatara („Nad Avatara“) Babajia. Nalazi se u direktnoj opoziciji s područjem Grand Canyona.

Kako je naš život vezan uz planetu Zemlju, usklađenost nas i naših osobnih vorteksa s vorteksima Zemlje od izuzetne je važnosti za život svakog čovjeka. Bez usklađenosti s eteričkim poljem Zemlje preko vlastitog uzemljenja, nema životne energije, a posljedica je nemogućnost materijalizacije vlastitih ciljeva i jedan neispunjen, nerealiziran život.

Izvor:

http://www.repcom.hr/energetski-centri-zemlje.php