REDAKCIJA časopisa «Bibliotekar» poziva saradnike da pošalju svoje  priloge za novi broj za 2014. godinu najkasnije do 01. septembra 2014.

Molimo saradnike da prate donje Uputstvo i da svoje članke prilagođene Uputstvu pošalju na sledeću elektronsku adresu:

sekretar@bds.rs

UPUTSTVO ZA AUTORE PRILOGA

Časopis «Bibliotekar» pokrenut je 1948. godine, samo godinu dana po osnivanju Bibliotekarskog društva Srbije (BDS). U periodu od 1948. do 1997. godine izašlo je ukupno 210 brojeva, posle čega je nastala višegodišnja pauza. Izlaženje «Bibliotekara» obnovljeno je 2006. godine zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva kulture Republike Srbije.

Matični naučni odbor za jezik i književnost Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj je časopisu «Bibliotekar» dodelio kategoriju M53 (naučni časopis) 2010. godine.

Ovo Uputstvo usklađeno je sa «Aktom o uređivanju naučnih časopisa» Ministarstva za nauku i tehnološki razvojod 9. jula 2009. godine i njime se uređuje način oblikovanja i dostavljanja naučnih i stručnih priloga redakciji «Bibliotekara».

Za autorska prava dostavljenih priloga odgovaraju autori. Smatra se da su autori svoja autorska prava na tekstove i druge priloge, od trenutka kada su ih poslali redakciji, preneli na izdavača časopisa «Bibliotekar», to jest na Biblioteakrsko društvo Srbije. BDS će prihvaćene priloge objaviti i u elektronskoj formi, a ima pravo da koristi i sažetke radova ili izvode iz dostavljenih radova.

Redakcija «Bibliotekara» će autora obavestiti ukoliko je tekst prihvaćen u roku od najviše dva meseca od prijema rada,  ali zadržava diskreciono pravo da radove proceni i da ih ne objavi ukoliko utvrdi da ne odgovaraju sadržinskim i formalnim kriterijumima.

Autor čiji je rad prihvaćen ne može da objavi ovaj rad u nekoj drugoj elektronskoj ili štampanoj publikaciji  bez saglasnosti odgovornog urednika «Bibliotekara». Zapravo, on te priloge može da objavi tek tri meseca od datuma publikovanja u «Bibliotekaru», uz obavezu da navede odakle je rad preštampan.

Redakcija se zalaže za otvoren pristup informacijama i objavljivanje tekstova različitih tipova, u kojima autori slobodno izražavaju svoje ideje. Ne vrši cenzuru, ideološku ili bilo kakvu drugu, ali se ograđuje od stavova svojih saradnika.

Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani. Časopis «Bibliotekar» ima sledeće rubrike: Istraživanja, Ogledi, Hronika, Dokumenti, Prikazi.

Molimo saradnike da u cilju ujednačavanja formalne strukture priloga poštuju sledeća pravila:

• Radovi bi trebalo da sadrže od 10.000 do 30.000 karaktera (sa razmacima), to jeste da ne budu duži od jednog autorskog tabaka.
• Tekstovi bi trebalo da budu pisani na srpskom (ćirilicom) ili engleskom jeziku. Tekstovi iz država u regionu mogu biti na latiničnom pismu. Veličina fonta za naslove je 16, za podnaslove 14, za osnovni tekst 12, za sažetke i ključne reči 11, za napomene (fusnote) 10, a vrste fontova su sledeće: TimesNewRoman – Serbian – Cyrilic, odnosno TimesNewRoman – English. Prored je single.
• Tekstovi treba da se šalju u doc formatu programa Microsoft Word ili nekog drugog editora teksta otvorenog koda. Dokument treba imenovati na sledeći način: ime i prezime autora, naslov priloga, datum.
• U gornjem levomuglu prve strane navode se: puno ime i prezime (svih) autora, pun (zvaničan) naziv i sedište ustanove autora (afilijacija) i elektronska adresa autora.
• Poželjno je navesti i godinu rođenja autora zbog uvida u njegov naučno-stručni rad u centralnoj normativnoj bazi podataka Narodne biblioteke Srbije. Veoma je poželjno da se navedu i srednja slova autora. Funkcija i zvanje autora se ne navode.
• Naslov treba da što vernije opiše sadržaj članka. U interesu je autora da se koriste reči prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih reči nema u naslovu, poželjno je da se naslovu pridoda podnaslov. Naslov se daje na srpskom i engleskom jeziku.
• Sažetak (apstrakt) je kratak informativan prikaz sadržaja članka koji čitaocu omogućava da brzo i tačno oceni njegovu relevantnost. U interesu je autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka.
•  Ispod naslova na srpskom jeziku navode se sažetak (100 – 250 reči) i ključne reči (2 – 8) na srpskom jeziku.
• Na kraju priloga navodi se lista Referenci (Literatura, Bibliografija). Reference se navode azbučnim ili abecednim redosledom i ne prevode se na jezik rada.
• Ispod liste Referenci sledi: prezime i ime (svih) autora, naziv i sedište ustanove autora (afilijacija) na engleskom jeziku, elektronska adresa autora, naslov rada na engleskom jeziku, sažetak i ključne reči na engleskom jeziku, eventualne druge napomene o autorskim pravima, prevodiocima i slično.
• Kada se prvi put navodi strano ime u tekstu, u zagradi treba da se stavi ime ispisano u originalu; kada se sledeći put pominje isto ime, u nastavku teksta treba da bude dosledno i istovetno transkribovano bez pominjanja u originalu.
•  Kod navođenja stranih izraza, termina i skraćenica, prevod izraza i termina, kao i razvijen oblik skraćenica treba da se stave u odgovarajuće napomene (fusnote).
• Tabelarni i grafički prikazi treba da budu dati na jednoobrazan način. Poželjno je da naslovi svih prikaza, a po mogućstvu i tekstualni sadržaj budu dati dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku.
•  Napomene (fusnote) se daju pri dnu strane na kojoj se nalazi komentarisani deo teksta, najobimnije ne bi trebalo da prelaze 100 reči i numerišu se arapskim brojevima u kontinuitetu u celom tekstu. Izvori se navode jezikom korišćene publikacije. Napomene treba da se koriste manje za komentare, a više za navođenje literature.

 Stil citiranja i navođenja napomena (fusnota) i izrade liste referenci (literature, bibliografije) na kraju rada je Čikago stil –  ChicagoStyle (Humanities).

Izvor:

http://bds.rs/wordpress/?page_id=8