Занемела сам
Остала без речи
Не могу да схватим и прихватим
Да школа је место страдања
И патње
Место са ког
На последње коначиште

Одлази осам анђела
Са првог часа
Поновила нам се
Крвава бајка
У новом веку
Занемела сам
И не знам како
Данас да станем пред
Ученике
И нађем праве речи
Јер речи праве не постоје
Занемела сам
А немам право на то
Морам да схватим
И прихватим
Да објасним
А не знам како
Занемела сам
А немам право на то
Као човек
Као родитељ
Као наставник

У Костолцу, 4.5.2023.г.
Магдалена Реџовић