Приредила Миланка Стокић

Електронско мастило представља својеврсну комбинацију хемије, физике и електронике. Настаје као потреба  у покушају да се направи уређај, који ће нам на квалитетан и удобан начин омогућити дуготрајно гледање у екран, као и осећај макар приближан читању књиге. Група научника са МИТ-ја (Massachusetts Institute of Technology) почела је да развија електронско мастило. За творца е-мастила сматра се Џозеф Џејкобсон[1].

Електронско мастило је потпуно нов материјал састављен од милиона сићушних микрокапсула. Свака од њих садржи позитивно наелектрисане беле и негативно наелектрисане црне честице. Милиони ових честица крећу се у некој врсти флуида. Постоји МИТ и Ксероксов поступак. МИТ поступак има предност јер капсуле не морају бити идеално округле, а пружа бољи степен видљивости и омогућава употребу различитих боја, док у Ксероксовом поступку[2] саме капсуле, лоптице су двобојне и окрећу се под дејством магнетног поља показујући белу или црну страну у зависности од положаја. Читљивост се заснива на одбијању светлости.

Искуство у коришћењу е-мастила није баш сасвим идеално. Електронско мастило је „споро“, потребно је време да се црне и беле грануле „распливају“ у капсулама и формирају слова, тако да приликом окретања страница постоји мала али уочљива пауза (која опет није дужа од оне која је потребна да се окрене лист папира). Због те спорости, екран са електронским мастилом врло је незахвалан за приказ динамичких садржаја.

Да ли ћемо добро опипати папир и сачувати осећај држања књиге у руци и мирис папира,  или прећи на електронске читаче који ће ускоро заменити много тога, од школског ранца, одласка у трафику због куповине новог броја “Света компјутера“, одлазак у књижаре и библиотеке по нове наслове књига и још толико тога, одлука је на нама. Да ли планирамо да живимо окружени пластиком и металом уз треперење неонског светла и са очима упртим у екран? Надам се да ће се  ипак понеко, са носталгијом, присећати наших, не тако старих, времена када су ствари и живот били другачији.

Извор: Барбије Федерик, Историја књиге, Београд, 2009, стр. 422

Више:

Елементариум

https://www.eink.com/electronic-ink.html

https://www.sk.rs/arhiva/clanak/8356/elektroforeticki-ekrani-amazon-kindle-2-mastilo-na-struju

https://www.vreme.com/mozaik/knjige-na-struju/

[1] један од професора са МИТ-а, који на овом престижном институту ради у Групи за молекуларне машине.

[2] 3. октобра 1938. физичар и правник, Честер Карлсон, направио је прву, такозвану, ксерокс копију. Карлсон, који је радио као адвокат за патенте, приметио је да увек недостају копије оригиналних докумената за патенте. Индиго копије биле су превише нејасне, док се до копија рађених фотографским путем долазило споро и по високој цени. Карлсон је зато, док је радио за једну компанију електронских уређаја, осмислио процес сувог копирања. Он је цео процес назвао ксерографија.